Форензичари МУП-а у Топаловом магацину

Чуруг – Форензичари МУП-а Србије обавили су ових дана стручне анализе у Топаловом магацину у Чуругу. У овом јужнобачком селу мађарски фашисти су у јануару 1942. године зверски убили око 3.500 мештана, од којих у самом магацину преко пет стотина. Стручњаци су стигли на позив Меморијалног друштва „Рација 1942” које у овом простору намерава да отвори Музеј жртава рације. Пројекат се налази пред Заводом за заштиту споменика културе, а у удружењу се надају да ће све радове успети да заврше до 70-годишњице овог трагичног догађаја.

– Рација је заједнички назив за један од најстрашнијих геноцидних злочина, почињен над невиним житељима Чуруга, Жабља, Ђурђева, Госпођинаца, Гардиноваца, Вилова, Лока, Титела, Мошорина, Шајкаша, Кисача, Србобрана, Темерина, Новог Сада и Бечеја. Прва убијања су почела 4. јануара, управо у Чуругу, који је до краја месеца остао без трећине становника – подсећа председник Меморијалног друштва Милан Радомир.

У Чуругу су похапшени угледни људи, имућнији земљопоседници, лекари, адвокати и занатлије, побијени и бачени у залеђену Тису. Пошто су за два дана убили око 70 особа, фашисти су на Бадње вече почели масовна хапшења по Чуругу. Просторије општине нису могле да приме све ухапшене, па су магацини Бранка НоваковаТопалова, Триве Шегуљева и Паула Лампела, као и Велика школа, претворени у сабирне логоре.

– У Топаловом магацину, који је био предмет форензичког испитивања, зверски је убијено преко 500 невиних људи, жена и деце. Упутили смо молбу министру Ивици Дачићу да стручни тим МУП-а изврши форензичку анализу зидова и пода магацина, и признајем да смо били веома изненађени брзином реаговања. Није прошло ни десет дана, а радници Националног криминалистичко-техничког центра су нас позвали, дошли у Чуруг и прионули на посао – каже Радомир.

Стручњаци Владан Зец, Ненад Аранитовић и Зорица Ђорђевић обавили су криминалистичко фотографисање, преглед магацинског простора метал-детектором у циљу проналаска пројектила и чаура, ископавање лоцираних пројектила из зидова магацина, преглед магацинског простора луминолом ради проналаска трагова крви и бензидинске тестове на уоченим мрљана налик на крв. У зидовима је пронађен велики број метака које су извадили и однели на даљу експертизу.

– Трагова крви није било, највероватније због великог протока времена, а и зидови су у међувремену поново малтерисани. Топаловим магацином после рата је газдовала локална задруга која је простор и уступила за отварање музеја. Задруга је хтела да нам магацин пренесе у сувласништво, али је на наш предлог то постала црквена општина Чуруг. Меморијално друштво је трајни корисник простора који би до 4. јануара 2012. требало да достојно уредимо – истиче Милан Радомир.

Намеру удружења, сазнајемо, подржала је покрајинска администрација, а Музеј Војводине показао је спремност да будућем Музеју жртава рације у Чуругу уступи део својих експоната.

М. Мијушковић