Наши цукини на трпези Француза

Грабовци код Руме – На француским трпезама зелене тиквице – цукини произведене у Грабовцима код Руме веома су тражене. Само овог лета, петнаестак овдашњих сељака продајући цукине Французима остварило је девизни приход од око 220.000 евра, а рачунају да ће до краја бербе тај девизни прилив износити око 300.000 евра. Већ трећу годину петнаестак грабовачких и један повртар из Платичева узгајају 33 хектара зелених тиквица – цукина и то отпремају за Француску преко хладњаче „АТД-пром“ из Јерменовца код Шапца.

Цукине су почели да узгајају пре три године, када је купац из Француске преко хладњаче „АТД-пром“ у Јерменовцу обезбедио семе, технологију, стручњака за заштиту биља и средства за заштиту ове повртарске културе. За килограм цукина, пакованих у гајбе, које опет обезбеђује Француз, сељацима се исплаћује по 18 евроценти. Обавеза произвођача је да уз бесплатно семе, које им обезбеђује купац, испоруче по хектару 35 тона тиквица и да тиквице паковане у гајбе буду дужине од 18 до 22 сантиметра. У случају да произвођач не убере и не испоручи 35 тона тиквица са хектара, француски купац му наплаћује 600 евра за семе по једном хектару.

– Ја сам до сада испоручио 72 тоне цукина, биће још, јер берба ових тиквица траје од 20. јуна па све до првих јесењих мразева. Оне крупне не иду у извоз, ми њима хранимо стоку. Ово је сигуран посао, чим посејем тиквице знам коме ћу их продати и колико ћу зарадити. Зарада није велика, али је сигурна, а то је оно што нама сељацима треба – прича нам Душан Новчић из Грабоваца који ове године има 1,4 хектара засејана овим поврћем.

У Грабовцима се овим послом баве још и Радован и Лазар Цветковић, Бранислав Рахар, Зоран Радић, Љубиша Грујичић, Бане Букорац, Синиша Милутиновић и још неколицина њих. Сва њихова искуства у овом послу су позитивна.

– Имам 1,2 хектара под цукинима. Имам и систем за наводњавање кап по кап, јер без тога не може. Французи траже класиране тиквице и коректно плаћају. Ми и не знамо за коју француску фирму радимо. За нас је крајња адреса хладњача „АТД-пром“ у Јерменовцу, али новац за испоручену робу стиже редовно. Тиквице се беру сваки дан, одмах сортирају и возе у хладњачу. Стручњак за заштиту биља, кога је ангажовала француска фирма, редовно је на терену, даје нам упутства о заштити и набавља француске препарате. Французи су веома задовољни, а за нас је то сигуран посао – каже Бранислав Рахар.

Квалитетно земљиште, добра обрада, редовна заштита од болести, наводњавање и стручност грабовачких повртара исказују се и у приносима. Обавезу да испоруче 35 тона тиквица по хектару сви пребацују. Бранислав Рахар каже да је до сада предао више од 60 тона и да није имао шкарта. Душан Новчић је испоручио 72 тоне, а толике количине испоручили су и остали. До данас су Грабовчани отпремили 1.200 тона цукина у Француску, мада им је ове године и град мало помрсио рачуне.

– Град је урадио своје, међутим, тиквице су осигуране, мада нисам задовољан осигурањем. Осигурање моје парцеле од 1,4 хектара кошта 120.000 динара. Што се тиквица тиче, проблем је једино берба, тражи много физичког рада, а у селима је мало сезонаца. Сваки дан беремо по три сата, ја, супруга и двоје деце, а ангажујем још четворо берача и плаћам их по сату 140 динара. Вреди се помучити, пласман је сигуран, нема преваре око исплате, а то је данас нама сељацима најважније – објашњава Душан Новчић.

Догодине, кажу грабовачки девизни повртари, француски партнер намерава да по истом систему уведе и производњу диња, са његовим семеном и технологијом.

Ј. Слатинац