Зајмом до уштеде

Време бахатости и недомаћинског понашања у потрошњи енергената је, изгледа, напокон иза нас – и код нас. Иако као земља укупно потрошимо мање енергије у односу на далеко развијеније Немачку, Италију, Француску, Шпанију и друге, и то што потрошимо расипамо и користимо неефикасно.

Има више показатеља за то, али основни је утрошак по јединици производа: код нас је већи чак шест пута него у развијенијим европским земљама. Наше расипање енергије најбоље се види у потрошњи топлоте за грејање, где смо на врху светске лествице искључиво због лоших изолационих својстава наших станова и кућа, али и неефикасног начина грејања и избора енергије за загревање. Ми трошимо око 250 киловат-сати струје по метру квадратном годишње, а Аустрија 120 киловат-сати и – прави пројекте да то смање на 70 kWh.

Слично је и у другим земљама: побољшање енергетске ефикасности у привреди и домаћинствима и уштеда као најјефтинија производња, већ је увелико државна стратегија многих земаља; подстичу се улагања у изолацију спољних зидова, кровова, замену и поправку прозора и ефикасније термотехничке инсталације...

И ми знамо да су наше куће и станови – енергетски расипници. Само, нисмо имали новца, нити нам је ико помагао да заменимо дотрајале прозоре, а зидове и таване обложимо изолацијом. Ипак, и код нас почиње да се креће. Држава најављује повољне кредите, па чак и бесповратна средства, а банкари већ почињу да нуде позајмице зарад бољег ушушкавања наших кућа – уз повољније каматне стопе. Део Светске банке IFC – велика банкарска група, после конференција у јапанском граду Кјото, добила је у задатак да финансира пројекте обновљиве енергије и повећање енергетске ефикасности и, за почетак, одобрила Прокредит банци додатних 15 милиона евра да у већем обиму помогне поправљању енергетске ефикасности наших домаћинстава и застарелих технологија производње.

Средства ће, по речима Мирјане Закањи, заменика директора Прокредит банке, бити искључиво намењена повећању енергетске ефикасности, промени примарне енергије за грејање (гасификацији), али и мењању технолошких процеса и осавремењавању производње због уштеде у привреди, и то двема врстама клијената: грађанству и пословном сектору (микро, малим и средњим предузећима), који су и до сада били и циљна група банке кроз разне кредитне линије. Очекује се да ће клијенти тражити кредите намењене за адаптацију простора, као што су замена прозора и радијатора, реконструкција грејних изолационих и вентилационих система, веће улагање у изолацију спољних зидова, кровова и, наравно, куповину нове и ефикасније опреме у предузећима.

Мирјана Закањи наглашава да знају потребе својих клијената и њихову финансијску моћ (степен примања, задужености), па овом кредитном линијом управо зато нуде ниже каматне стопе, и то на дужи рок, да би омогућили просечном човеку да реши дугогодишње проблеме и побољша свој и живот своје породице на лагоднији начин: камате ће се кретати од 12 одсто, јер је то омогућено са ових 15 милиона евра из IFC-а, а некад су за реконструкцију ишле и до 17 процената. И сад ће се оцењивати досадашња сарадња са клијентом, пројекат, али ће процедура бити максимално поједностављена: Прокредит банка је, на пример, ангажовала 20 стручњака који ће на терену процењивати потребна улагања и на лицу места правити конструкцију која је потребна сваком грађанину. Како каже овај финансијски стручњак, нико неће морати да ангажује и плаћа било какве експерте (и тиме додатно поскупи кредит) да би направио пројекат и бизнис план (трошкове) радова већ ће то банка за своје клијенте (о свом трошку) да учини брзо и ефикасно.

Према речима Мирјане Закањи, за добијање ових кредита од докумената потребна је само лична карта, уверење предузећа о примањима или подаци о делатности, уколико је у питању пољопривредник или самостални занатлија. За физичка лица рок отплате је 10 година а за предузећа пет. Мере обезбеђења кредита су врло либералне јер за износе до 10 хиљада евра није потребан никакав залог или хипотека. По ранијем искуству банке, Мирјана Закањи верује да ће велики број људи из ових средстава моћи да обезбеди квалитетнији живот: просечан износ кредита за грађане ће бити око три-четири хиљаде евра, а за микро, мала и средња предузећа просечно седам хиљада евра. Наравно, овде не спадају кредити за мењање опреме који могу бити и до пола милиона евра.

У сеоским срединама знатна средства ће се усмерити на гасификацију и осавремењивање пољопривредне производње, али још више на побољшање квалитета живота у унутрашњости која је пред озбиљним реструктурисањем начина грејања (прелазак са угља и дрва на гас). То ће додатно уврстити Србију међу државе које воде рачуна о глобалном загревању и емисији штетних гасова, овде још великој управо због коришћења чврстих горива (угаљ, дрва) у домаћинству, а поготову у индустрији.

-------------------------------------------------------------------------

Прозори штеде

Процене су да би на просечно старом двособном стану од педесетак квадратних метара у стамбеној згради требало заменити око пет квадрата прозора, за шта би требало утрошити од 50.000 до 80.000 динара. Нови прозори ће утицати на смањење губитка енергије до 50 одсто, а укупна уштеда ће бити до 30 одсто. Стручњаци процењују да би се овакво улагање исплатило најмање за две, а највише за четири године.

-------------------------------------------------------------------------

Изолација пара вреди

Енергија може да се уштеди и уградњом топлотне изолације на спољним зидовима, таваницама и подовима. Ако за изолацију користимо минералну вуну или тврдо пресовани стиропор, дебљине само три сантиметра, губитак енергије ће се смањити за трећину, са пет сантиметара изолације – за половину, а за седам – чак за две трећине у односу на претходно стање.

Треба знати да дупло дебља изолација не значи и да је дупло скупља, таква изолација повећава трошкове највише за петину јер половину трошкова чини постављање (исто без обзира на дебљину изолације) а остатак материјал. Квадратни метар тврдо пресованог стиропора кошта око 800 динара, а овакво улагање се враћа најмање за четири, а највише за осам година.