Ваљда не може горе

Од нашег специјалног извештача

Виљнус – Шпанци јесу класа , али најмање смо очекивали да ће после бледе игре против Литваније уследити још блеђа. Ово више није случајност, већ симптом. Нема екипе на шампионату која се предаје без „испаљеног рафала“, макар се огледао у пуком броју направљених фаулова. Актуелни првак нас је разбио без отпора – 84:59 (23:14,20:18,27:17,14:10), међутим, још смо у игри, али ходамо по акробатској жици. Ако је Турци јаче заљуљају, наши момци ће Игре у Лондону гледати путем малих екрана.

Наравно, и даље верујемо у њих. Немогуће је да исти тим (без Величковића), најхрабрији, најбржи и најборбенији (о лепоти кошарке да не говоримо), преко ноћи постане „топовска храна“, па макар и првом фавориту евробаскета. Знало се колико „форе“ имају Шпанци са шест НБА играча, али то је само чињеница, а живе ствари се догашају на паркету. А у старту смо видели Навара, Фердандеза, Калдерона и браћу Гасол, како су се спустили у став, заузели гард и резултат таквог приступа. За пет минута су нам дали само један отоврен шут, они већ убацили две „тројке“ (15:5), а Поу и Марк Гасол као да су играли на тренингу, најавили оно што је на крају статистика показала – убацили 46 од 84 поена тима.

Практично, утакмице није ни било. Једино почетком друге четвртине личили смо на тим, а свежу крв упумпали су Бјелица и Паунић, а привидан прикључак држао Савановић (три „тројке“). Бјелици се приписује и потез утакмице, када је „залепио“ Фернандеза који је истрчао контру и кренуо на „куцање“, пославши га међу фоторепортере. Танка нада пукла је кад су наши центри у одсутву Крстића дозволила Гасоловима да направе представу за шпаснке навијаче, са убачених 25 од укупно 39 поена (17. минут). Со на љуту рану додао нам је и италијански судија чудног презимена, Факини, прво техничком грешком клупи (реакција Крстића на поновљена бацања Шпанаца), а затим Ивковићу који уопште није „ватрирао“ као што уме. Класичан доказ како моћни тимови увек имају подршку људи у сивом, уколико се не ради о неком личном обрачуну.

На полувреме су наши момци ипак отишли с подношљивим минусом (11),захваљујући Савановићу који је убацио „тројку“ са звуком сиреме, али забрињавајућих мало осам фаулова и шутом за два поена (22-8). Очекивала се реакција, али не Шпанаца. Спустили смо на девет, а онда је уследио потпун распад концентрације и игре, нова промоција умеће браће Гасол са још 14 поена, колико је износила и серија ривала. Покушао је Ивковић да им парира са огромним Марјановићем, који је тек у седмом мечу на шампионату добио прилику да упише статистику, али била је то више припрема за Турке, разигравање.

У последњој четвртини Крстић нас је спустио на минус 16, али то је било све што се отпора и борбености тиче. Недостајао је повређени Рашић, али питање је колико би и он помогао уз бледило комплетног тима, посебно бековске линије. Статистика, ма колико варљива, показује колико је ово био дуел неравноправних тимова у сваком погледу. Шутирали смо тек 35 одсто из игре (Шпанци 49), надскакали су нас (29-40), више додавали (17-21), мање изгубили лопти (12-7), троструко више освојили (3-11), уз однос поена из рекета 26-42. И за крај још један прилог тој доминацији, сви шпански играчи су су уписали у стрелце. Не памтимо баш такве утакмице на оваквим такмиучењима.

 Дворана: Сименс арена. Гледалаца: 4.000. Судије: Факини (Италија), Гонтас (Грчка) и Калпакас (Шведска).

СРБИЈА: Теодосић 6, Тепић 8, Паунић 3 (1), Бјелица 4, Марковић 1, Савановић 11 (3), Кешељ 3, Крстић 12, Перовић 5, Марјановић, Мaчван 6. Није играо Рашић.

ШПАНИЈА: П. Гасол 26 (1), Фернандез 2, Рубио 2, Навaро 14 (2), Калдерон 8 (2), Рејес 4, Клевер 2, Сан Еметерио 2, Љуљ 2, М. Гасол 20, Ибака 1, Сада 1.

Мирко Стојаковић

-----------------------------------------------------------

Ивковић: Моја одговорност је највећа

Не поставља се питање хтења играча: Душан ИвковићФото Ројтерс

„Да ми је неко пре првенства понудио овакав расплет, имајући у виду наш циљ –Игре у Лондону, вероватно бих прихватио”, каже селектор уз наду да су играчи свесни шансе коју доноси меч с ТурцимаОд нашег специјалног извештача

Виљнус – Ова генерација, а посебно трофејни стручњак Душан Ивковић, никад није поражена два, а камоли чак три пута на великом такмичењу. Лак шпански пролаз кроз одбрану и ангажман играча, нису оставили равнодушним селектора, па је први пут у Литванији ставио примедбу на залагање:

– Уз сво уважавање противника и наших играча, без намере да прозивам било кога, није ми јасно како је могуће да шпански тим далеко више респектује нас него ми њих. У самом односу, концентрацији, доношењу одлука, по питању жеље и свега осталог били су далеко испред нас. Све је било на њиховој страни, јер су поштовали тим који на последња два велика такмичења има скор 2-1 против њих и игра јако добру кошарку, а ми нисмо то што су они европски прваци и најквалитетнија селекција овде. Не верујем да је разлог веома лошем психолошком приступу наредна одлучујућа утакмица с Турском и не могу да прихватим да смо чували снагу.

Ипак, Ивковић је дао „дијагнозу”.

– Очигледно је у питању концентрација, али то је објективан проблем посебно код оних који не играју током целе сезоне. Под одређеним притиском падају, али не треба их оптуживати. Шпанци су нам у сваком улазу откидали руку, нису дали да убацимо ни „зицер”. Зато ћемо настојати да у наредним елиминационим утакмицама спречимо лаке поене којих има и на претек.

Селектор је те падове концентрације поткрепио и на следећи начин:

– Договорили смо се да пробамо да добијемо друго полувреме. Смањили смо са 11 на девет и онда су Шпанци направили 14-0, а да нисмо изашли из бонуса. То су ствари које морамо што пре да решавамо. Честитке шпанском тиму и тренеру, били су бољи тим, посебно односом према игри.

Турска?

– Ова генерација би требало да буде свесна велике шансе. Да ми је неко пре почетка првенства понудио овакав расплет, гледајући групе, форму, играче и све остало, а, имајући у виду наш циљ, квалификовање за Лондон, вероватно бих прихватио. Не можемо утакмицу с Турском да гледамо као моменат неког реванша за прошлу годину, јер ово су потпуно друкчији услови. Имамо слободан дан да се припремимо и одиграмо најбоље што можемо.

Да ли очекујете да се играчи и сами мобилишу, или ћете ствар узети у своје руке?

– Моја одговорност је далеко највећа да они буду спремни за одлучујућу утакмицу. Међутим, уопште се не поставља питање жеље играча. Ако неко сумња колико је њима стало, то је велика грешка.

Какве су шансе да Рашић буде спреман?

– Ситуација је прилично неизвесна јер је у месец дана добио два јака ударца у исто место. Видело се и против Шпаније колико недостаје, али лекарски тим учиниће све да га опорави – закључио је Ивковић.

М. С.