Од бубања нема вајде

Уместо да се лати домаћег, мали школарац се врпољи у столици, испада му оловка и стално нешто тражи по перници. Старији ђак узима књигу само ако је унапред подмићен наградом или макар обећањем да ће после два сата несметано играти игрице.

Зашто данашњу децу ништа не занима, је ли с њиховом пажњом и интелигенцијом све у реду и колико је добро обећавати награде за добре оцене, питају се родитељи, вољни да на самом почетку школске године ухвате прави колосек. Неке од смерница могу да нађу у приручницима „Концентрација”, „Мотивација” и „Памћење” који обрађују ова три најважнија стуба школског успеха. У сваком се налазе тестови и „план акције” са саветима како помоћи деци да укључе „прекидач” за пажњу и увежбају да се усредсреде на обимне задатке који су пред њима.

Ауторке су новинарке и уреднице едиције „Фокусова школа”, а литература коју цитирају долази из пера познатих немачких и светских неуролога, психолога и педагога.

Где у детету извире унутрашњи подстицај да нешто сазна, чак и кад то захтева већи напор, икако покренути овај мотор објашњава Ишта Леман у приручнику „Мотивација”, уз констатацију да је учити без мотивације исто што и јести без чула укуса – нити задовољава нити пружа радост.

Истраживања су показала да деца која делују на основу сопствених мотива у просеку показују бољи успех од оне која уче за већи џепарац. Подстрек за рад који долази споља трајно је несигуран јер је усмерен на последице (неће добити сладолед или похвалу).

Кад су у питању награде, нема тог киндер-јајета које је делотворније од „дрога” које је наш мозак програмиран да лучи. „Мозак сам себи причињава задовољство. Успеси у учењу воде осећају среће уз помоћ телу својствених хемикалија среће”, пише Клаудија Тебел Нађ у „Памћењу”. Призивајући у помоћ неурологију, она објашњава оно што се углавном зна: од бубања нема много вајде јер оно што наш мозак оцени као бескорисно знање бива заборављено. Акценат није на томе како да ученик помоћу трикова научи неповезано градиво, мада има и савета како користећи мисаоне поштапалице савладати знање без унутрашње логичне повезаности.

Главна пажња је поклоњена томе како да се створи радна атмосфера у којој памћење радо и без стреса постиже максималне резултате. Кључне речи су: довољно сна, здрава храна, равнотежа између учења и одмора и што мање телевизије и компјутера, који су најпогубнији одмах после учења, јер потискују научено.

Психолози и неуролози стално упућују захтеве креаторима образовне политике да се школски програм растерети како би остало више места за учење кроз повезане контексте и искуство. Али док ови те молбе не услише, ученицима преостаје да обимно градиво савладају а родитељима да им у том процесу помогну.

На основу приложених тестова и објашњења они могу да провере какво је памћење њиховог школарца, да ли има проблем да усредсреди пажњу или можда пати од неких озбиљнијих поремећаја као што су синдром недостатка пажње (АДХД), слабост у рачунању (дискалкулија) или читању и писању (дислексија).

-------------------------------------------------------------------

Хаос модерног друштва омета концентрацију

За поједине психологе хаос модерног друштва са преобиљем утисака главни је узрок слабе концентрације. „У потрошачком друштву са бесконачним могућностима избора, од играчака, преко увек доступне ужине па до десетина ТВ канала, влада клима обиља и нестрпљења. Оно што не функционише одмах се одбацује јер постоји много других алтернатива”, пише Петра Торбриц у „Концентрацији”, цитирајући немачког психолога Волфганга Бергмана.

------------------------------------------------------------------

Савет: Читањекао ритуал

* Читање и слушање су неке од главних метода за вежбање концентрације. Ритуал читања пред спавање не треба укидати, а деца ће га наставити кад сама савладају ову вештину.

* За „билдовање” мозга врло је корисно учење напамет и зато не очајавајте ако ваш школарац добија пуно песмица које треба да научи.

* Сачувајте блискост с дететом и покажите интересовање за оно што се збива у школи и његовом слободном времену.

* Избегавајте потцењивачке примедбе типа „он то и тако не капира”.

* Нека алтернатива ТВ буде заједнички одлазак у музеј или у парк да би се школско градиво ставило у контекст.