Шахиста мора да приђе гледаоцу

Енглески велемајстор Џон Нан (56) један је од најсвестранијих и најомиљенијих људи у свету врхунског шаха, на различите начине присутан у актуелним шаховским збивањима. Са 15 година био је најмлађи студент Оксфорда још од 15. века, а са 23 докторирао математику и предавао на Оксфорду. У међувремену је био јуниорски првак Европе у шаху и са 26 се окренуо професионалној шаховској каријери. Освојио је две златне олимпијске медаље за појединачне резултате у златно доба енглеске репрезентације и ушао међу десет најбољих на свету. Од 40. године престаје да игра и посвећује се шаховској публицистици, као један од најцењенијих писаца. Вишеструки је светски и европски првак у решавању шаховских проблема, активно се бави астрономијом, а последњих година и шаховском фотографијом.

Разговор са Џоном Наном вођен је у италијанском градићу Јези, после 35. светског првенства у решавању шаховских проблема на којем је освојио друго место, као и репрезентација Велике Британије која је у екипном пласману замало претекла трећепласирану Србију. Повод је било подсећање на његов једини шаховски турнир у Србији, пре равно две деценије. За српски шах, супертурнири Инвестбанке били су последње велике представе, а и Нану је овај, из 1991. године, остао у веома лепом сећању. Поделио је друго место са Гатом Камским, иза Бориса Гељфанда, и био љубимац пробирљиве београдске публике, због атракивног стила. Освојио је и награду за најлепшу партију турнира, победом против Предрага Николића.

Разговор је почео Нановим кратким анализама критичне позиције из те партије:

ФРАНЦУСКА ОДБРАНА

НАН – П. Николић

Супертурнир Инвестбанке, Београд, 1991.

1. е4, е6, 2. д4, д5, 3. Сц3, Лб4, 4. е5, ц5, 5. а3, Лц3+ 6. бц3, Се7, 7. Сф3, б6, 8. Лб5+, Лд7, 9. Лд3, Ла4, 10. дц5, бц5, 11. 0-0, ц4, 12. Ле2, Сг6, 13. Сг5, Се5, 14. ф4, Сд3, 15. Лд3, цд3, 16. ф5, е5, 17. Дх5, Де7, 18. Се6, Кд7, 19. Лг5, ф6, 20. Ле3, Са6, 21. цд3, г6, 22. Дг4, Лц6.

Имам лепо постављеног скакача на е6, али црни прети да га узме, после 23...гф5. Иако скакач делује заробљен, следећи потез потпуно окреће ситуацију:

23. Сд4!

Црни мора да узме скакача, јер прети откривени шах 24. фг6+ или 24. Сц6, Кц6, 25. Да4+.

23... ед4, 24. Лд4.

Сада опет претим откривеним шахом или продором топа после 25. Тфе1 и 26. Те6, а ловац стоји одлично, нападајући на обе стране.

24...х5, 25. Дх3, г5, 26. Тфе1, Дф8.

Претње 27. Те6 и 28. Де3 руше одбрану по е-линији. У суштини, то је неколико кључних потеза за које сам награђен, али комбинација је лепа и био сам срећан када сам је нашао. Био је то сјајан турнир, врло високе класе, са многим одличним играчима, а победа против велемајстора као што је Николић много значи на таквом турниру.

27. Те6, Тх6, 28. Де3, Те8, 29. Те1, Сц7, 30. Лц5, Дф7, 31. Ле7, Тх7, 32. Дц5, Лб7, 33. Да7, Кц8, 34. Тб1, Те7, 35. Тб7. Црни предаје.

По чему још памтите турнир за који је требало и храбрости, јер је рат у СР Југославији био на помолу?

– Ратне невоље су још биле у будућности и нисам размишљао о њима. Био сам срећан што долазим први пут у Београд. Мислим да ме је највише импресионирао огроман број врло заинтересованих гледалаца. Играли смо у пространој сали, у веома добрим условима и са огромним бројем посматрача, можда по 1.500 сваки дан.

Зашто је данас све мање толико посећених турнира?

– Прво, очигледно је да је у Београду шах врло популаран. Идете улицом и видите возаче таксија како играју шах док чекају на муштерије. Тако нешто никада не би могло да се види у Британији! Сличну популарност шаха видео сам у још неким земљама, на пример на Филипинима. Тужно је када се, на пример, Амбер супертурнир у Монаку игра пред 20-30 гледалаца. Разумем да многи прате шах преко Интернета, али гледа се и Вимблдон преко телевизије, а хиљаде људи ипак прате уживо. Тенис јесте популарнији, али и ми можемо да створимо већи публицитет, да понудимо боље окружење. На пример, децембарски супертурнири у Лондону које смо покренули недавно имају много гледалаца, јер су добро осмишљени, са пуно пратећих манифестација. Прво, има брзопотезних и других турнира на којима гледаоци и сами могу да учествују. Друго, када се заврши коло, играчи долазе да објасне партије гледаоцима. То изазива огромно интересовање, велике сале у којима се прате анализе увек су дупке пуне. Као што се тенисери после меча обраћају публици, и шах мора да се модернизује. Прошли су дани када су шахисти после партије одлазили у своје собе. Сада морамо више да излазимо у сусрет потребама гледалаца да бисмо задобили њихову пажњу.

Зашто сте напустили турнире када сте још били у светском врху?

– Средином 90-их почео сам да играм све ређе. Раније се играло 40 потеза за два и по сата, партије су се прекидале и настављале. Затим је темпо убрзаван, укинити су слободни дани на турнирима, шах је за мене постајао тежак рад. Долазе млађи, спремни да искористе сваку слабост противника, а ја нисам желео више да доживљавам фрустрације незадовољавајућих резултата. Наставио сам да учествујем само на екипним такмичењима, у Великој Британији и Немачкој, где сам могао пуном снагом да одиграм две-три партије. Од пре неколико година више не играм, али нисам напустио шах. Окренуо сам се такмичењима у решавању шаховских проблема и сопственој издавачакој кући за шаховску литературу.

Можете ли нам рећи о својим резултатима у издаваштву?

– Пре 17 година, заједно са велемајстором Марејом Ченделером и мајстором Грејемом Барџисом, основао сам издавачку кућу Гамбит. Од тада смо објавили више од 200 књига на енглеском и преко 60 на немачком језику. Хтели смо да понудимо алтернативу у продукцији књига доброг квалитета које би људи желели да купе и мислим да смо углавном успели.

Колико је то исплативо у данашње време?

– Економски проблеми погађају цео свет, наш посао такође трпи, али чини ми се да смо преживели боље од многих других послова. Наравно, било би нам драже када би се општа економска ситуација вратила у период од пре пет година, али бојим се да се то неће десити убрзо.

За кога данас навијате?

– Одувек сам уживао у игри Вишија Ананда и био сам срећан када је освојио заслужену титулу светског првака. Он има универзалан стил. Игра врло добро све типове позиција, у отварању, средишњици и завршници. Мада је у четрдесетим, одлично користи помоћ компјутера да подигне своје припреме на виши ниво. Његова победа у мечу против Крамника била је врло импресивна, а оно што бих стварно волео да видим, био би његов меч са Карлсеном. То би заиста био врхунац за мене, ако се икада деси!

Шта ћете нам рећи о Карлсеновој игри?

– Изузетан таленат! И Ананд и Карлсен муњевито оцењују позицију, обојица у трену виде и обојица су сјајни брзопотезни играчи. Мислим да Карлсен још није досегао зенит. Понекад има падове у игри, али верујем да ће постати светски првак.

Имате ли предлог за побољшање система борбе за светског првака?

– Шах тешко погађају промене у том систему. Раније смо имали трогодишњи циклус који је био врло јасан, али од 1995. честе измене су створиле конфузију. Мислим да је најбоље да меч за светског првака остане као и до сада, а квалификације да буду кроз двокружни турнир кандидата са осморицом учесника. Проблем са садашњим „нокаут“ мечевима кандидата је да многи завршавају доигравањем. Тако, у ствари, имамо светско првенство у убрзаном шаху, а не у класичном. Такође, добри брзопотезни играчи попут Гришчука прилагођавају своју стратегију, играјући на реми све до доигравања. Зато мислим да би турнир био бољи. У Фишерово време било је примедби да на турниру кандидата руски играчи могу да договарају међусобне партије, али данас то не може да буде проблем, јер свако игра против сваког.