Решење је у вашим рукама

Да о послу не треба само маштати и седети скрштених руку показује све више младих, али и оних мало времешнијих, који се не либе да затраже помоћ за остварење својих пословних идеја.
Једна од установа која им последњих година помаже у томе јесте немачка невладина хуманитарна организација Хелп, која у Србији постоји од новембра 1999. године.
Данка Јовичић, избеглица из Хрватске, после доласка у Мартинце, село у близини Сремске Митровице, није се либила да ради код локалних послодаваца.

Сазнање да Хелп даје донације за њу је значило шансу за почетак новог живота. Идеја да у селу, у ком до тада није било фризерског салона, баш она улепшава суседе, била је довољна да јој донатор обезбеди столице, шампоњере, пултове, хаубе и осталу пратећу опрему. И, тако, задовољна Данка што има свој динар, а још задовољнији и поноснији мештани због уредних и модерних фризура.

Небојша Здравић из Крагујевца решио је да своје пекарско искуство путем донација претвори у извеснију будућност удружујући се са једним ортаком. Једна месилица и ручна обрада теста, убрзо су допуњене ламинатором за развлачење теста и комором за замрзавање пецива. На тај начин је побољшан квалитет и убрзан процес производње пекарских производа. Уз велики труд, обуку и подршку донатора, радни простор се полако шири, са жељом да једног дана посао употпуне сопственом пекаром.

Машина за шивење, компресор, нож за сечење сунђера и пнеуматски пиштољ за укуцавање клемерица били су неопходни тапетару Марку Дабићу из Крагујевца за комплетан процес посла од кога се издржава многобројна породица. На томе се није стало: две године касније Марков зет Александар Тасић такође је конкурисао код Хелпа тражећи кружну тестеру за скраћивање дрвета и пнеуматски пиштољ, да би се две идеје, односно два посла допуњавала. Сада у Крагујевцу и још неким градовима може да се купи квалитетан тапацирани намештај произведен у њиховим радионицама.

После шест година рада у просвети на одређено време и четири године ангажовања на другим пословима, Марина Богојевић из Ниша решила је да отвори центар за учење енглеског језика, превођење и обуку на рачунарима. Чим је сазнала за Хелп, конкурисала је и добила шест рачунара, штампач, легални виндовс XP. Недуго после тога у школи је организовала обуку за потребе Хелпових полазника. Сигурним корацима иде даље, пратећи потребе тржишта – уводи нове курсеве тамо где рачунари имају примену.

Како се у 2006. години у Србији посебна пажња поклањала сеоском туризму, то је и Хелп препознао развојни потенцијал туризма у сеоским подручјима, конкретно у Мокрој Гори. Код мештана је ово наишло на добар пријем па су брже-боље почели да се распитују, тако да је на крају одабрано пет кућа-брвнара за реконструкцију и адаптацију у туристичке сврхе.

Један од власника је Љубинко Богдановић, у чијој кући су, захваљујући Хелпу, урађена два нова купатила и замењен кровни покривач који је постављен још 1934. године. Нови изглед је створио боље услове за прихват туриста што је добра шанса и извор егзистенције за Љубинкову породицу.

И комшија Илија Јовичић је, оставши без посла после 35 година стажа у хемијској индустрији, вид сигурности видео у испруженој руци Хелпа. Идеја о изградњи дрвене куће намењене сеоском туризму кренула је у реализацију. Донатор је довезао материјал, ангажовао извођаче радова, а Илији је имао обавезу да топлину свог дома подели са гостима, и да на тај начин дође до неког динара за потребе своје породице.

Ово су само неки од оних који су имали храбрости да, у недостатку финансијских средстава, пронађу начин за остварење економски исплативих идеја. Нека они буду добар пример и другима јер решење увек постоји.