Нови балети и лондонска прича

Ускоро ће „Празник љубави”, на сцени Мадленијанума. Премијера ове плесне представе је 27. септембра, а потписује је Александар Илић, солиста Балета Народног позоришта и један од кореографа чије време долази. Са неколико креација, он се већ представио на београдским позорницама, а и овај долазећи „Празник” неће бити једина Илићева кореографија у сезони која почиње.

Инспирацију за своју најновију представу млади кореограф нашао је међу корицама романа Теодоре Сујић „Capsellabursapastoris”, или народски речено – пастирева торбица. Илић је објаснио: „То су латински и српски назив за биљку међу заљубљеним девојчицама познату и као ’воли ме – не воли ме’. Наслов представе све каже: славимо љубав. У први мах пожелео сам да се то догађа на отвореном простору, на трговима и улицама. На конкурсу града добио сам средства за овај пројекат, али нисам имао позорницу. И, кад је Мадленијанум ушао у ову причу, са својом класичном сценом, ту се моје маштање о перформансу и граду-позорници завршило”.

У „Празнику љубави” видећемо само једног играча, док све његове партнерке тумаче једну исту жену, само у различитим животним добима и стањима. Биће у представи и живе музике и обавезног видео-бима, што је већ карактеристично за радове овог аутора.

 У овој сезони Александра Илића очекује и кореографија балета „Чаробна фрула”, у матичном Народном позоришту. На Моцартову музику радиће представу пре свега намењену деци. Та премијера планирана је за пролеће на реконструисаној сцени „Раша Плаовић”, а то значи да се уметницима нуде и знатно веће техничке могућности. Добра вест за оног ко се спрема за поставку балета-бајке којом се мора „освајати” најмлађа публика.

Поменимо још једну београдску сцену на којој ће се кореограф Илић представити у овој сезони. Почетком марта могла би се десити и занимљива премијера у Битеф театру. Са играчима њихове трупе, троје младих кореографа (Илић, Дуња Јоцић и Лео Мујић) три Шекспирова сонета „превешће” на језик плеса. Илић је већ дуже време у потрази за „својим” сонетом, листа поезију највећег енглеског писца и каже нам: „Засад имам у глави два играча, једног певача и музику из Шекспировог времена.”

Прича нам како је још на почетку играчке каријере препознао у себи и тај кореографски импулс. Досад су његови највећи плесни комади  „Vivalavida” и „Лисабонска прича”. У њима и другима нема играча Илића, осим на  резервној клупи, за случај да се мора спасавати представа. Кад помињемо играча, рецимо да је једна од његових најомиљенијих улога онај легендарни возач Мишко из „Ко то тамо пева”, већ годинама и чувеног плесног „аутобуса”, на сцени Народног позоришта. Са жаљењем каже да га дуже време неће бити за тим  „воланом”. Вози се он ускоро у Лондон. До познатог Лабан конзерваторијума за музику и плес. Учиће тамо 10 месеци и планира да магистрира управо бавећи се Шекспиром. Оне две кореографије које га чекају реализоваће, каже, током два распуста.

А шта после?

– Желим да покажем публици шта сам то у Лондону научио, тамо где се учи и на дивним представама, у чему овај град не оскудева. И не бих да то буде крај моме учењу. Циљ ми је титула доктора у уметности игре. Прва таква у Србији.

-----------------------------------------------------------

Играч и шест дама

На музику америчког композитора Дастина О’Халорана и наших Ивице Стјепановића и Невене Глушице, у костимима Иде Игњатовић, у „Празнику љубави” играће: Милица Безмаревић, Олга Олћан, Ана Иванчевић, Смиљана Стокић, Милош Маријан, Тијана Шебез и девојчица Нина Раца.

-----------------------------------------------------------

На челу ПУБС-а

Александар Илић је на челу удружења професионалних балетских уметника (ПУБС) које се, као и старији УБУС, налази под кровом Народног позоришта. Ове године установили су и своју награду –„Тепсихора”, која ће први пут бити додељена наредног 29. априла, на Светски дан игре.

М. Шеховић