Од лекара до лекара

Уместо да се поједностављују процедуре у здравственим установама како би пацијенти што пре добијали одговарајуће услуге, „захваљујући” модернизацији правила грађани су стављени на нове муке. По новом правилнику Фонда за здравствено осигурање, оболели од кардиоваскуларних, реуматских или неких других обољења који уз редовну терапију узимају и лек за смирење сада свака три месеца морају изабраном лекару да доносе извештај специјалисте – неуропсихијатра који треба да потврди да им је коришћење медикамента за смирење неопходно.

Пацијенти су сада разочарани јер морају да се шетају од лекара до лекара и ко зна колико да чекају на пријем код неуропсихијатра. Разочарани су и доктори специјалисти јер сматрају да им се хронични пацијенти шаљу без потребе и само се непотребно стварају већи редови испред ординације.

Недавно истраживање сајта „Здравоскоп” показало је да пацијенти губе три дана годишње на чекање на прегледе, а оболели од дијабетеса објавили су да губе чак 20 радних дана. С друге стране, послодавци су све нервознији и нису спремни да пуштају запослене да усред радног дана сваки час трче до дома здравља на преглед, по рецепт, мишљење једног па другог лекара... А посебно питање је и колико ће сада чекати на пријем код неуропсихијатра када се зна да је код ове групе лекара увек велика гужва и да се прегледи заказују тек за месец и више дана.

У Фонду кажу да су стручњаци из ове области донели новине јер се сматра да свако друго прописивање лекова за смирење није у складу са савременим принципима лечења и да то води ка нерационалној употреби седатива, као и да специјалистичко мишљење важи до наредне контроле. Једна од идеја водиља за измену правилника, како се претпоставља, била је та што се у Србији лекови за смирење троше у енормним количинама – у току прва три месеца ове године издато је 2,3 милиона кутија седатива више него у прва три месеца прошле године.

То, ипак, није довољан разлог да се пацијентима који имају срчане тегобе, реуматска обољења, упале мишића и разне друге проблеме, а нису психијатријски болесници, отежава пут до добијања рецепта за лек. Ово није једини проблем са којим се свакодневно суочавају пацијенти у здравственим установама. Немогућа је мисија доћи до ендокринолога, на преглед магнетном резонанцом или скенером, а да не спомињемо мучно чекање на операцију катаракте, или ортопедску интервенцију.

Дешава се да пацијенти чекају по два, три месеца од тренутка када их изабрани лекар упути на преглед у болницу, јер „сакупљање” анализа и снимака зна и те како да се одужи. А када то све ураде, дођу у апсурдну ситуацију: у болници им кажу да лабораторијске анализе важе само 15 дана и да морају да им донесу нове налазе. И тако укруг, од лекара до лекара...