Od lekara do lekara

Umesto da se pojednostavljuju procedure u zdravstvenim ustanovama kako bi pacijenti što pre dobijali odgovarajuće usluge, „zahvaljujući” modernizaciji pravila građani su stavljeni na nove muke. Po novom pravilniku Fonda za zdravstveno osiguranje, oboleli od kardiovaskularnih, reumatskih ili nekih drugih oboljenja koji uz redovnu terapiju uzimaju i lek za smirenje sada svaka tri meseca moraju izabranom lekaru da donose izveštaj specijaliste – neuropsihijatra koji treba da potvrdi da im je korišćenje medikamenta za smirenje neophodno.

Pacijenti su sada razočarani jer moraju da se šetaju od lekara do lekara i ko zna koliko da čekaju na prijem kod neuropsihijatra. Razočarani su i doktori specijalisti jer smatraju da im se hronični pacijenti šalju bez potrebe i samo se nepotrebno stvaraju veći redovi ispred ordinacije.

Nedavno istraživanje sajta „Zdravoskop” pokazalo je da pacijenti gube tri dana godišnje na čekanje na preglede, a oboleli od dijabetesa objavili su da gube čak 20 radnih dana. S druge strane, poslodavci su sve nervozniji i nisu spremni da puštaju zaposlene da usred radnog dana svaki čas trče do doma zdravlja na pregled, po recept, mišljenje jednog pa drugog lekara... A posebno pitanje je i koliko će sada čekati na prijem kod neuropsihijatra kada se zna da je kod ove grupe lekara uvek velika gužva i da se pregledi zakazuju tek za mesec i više dana.

U Fondu kažu da su stručnjaci iz ove oblasti doneli novine jer se smatra da svako drugo propisivanje lekova za smirenje nije u skladu sa savremenim principima lečenja i da to vodi ka neracionalnoj upotrebi sedativa, kao i da specijalističko mišljenje važi do naredne kontrole. Jedna od ideja vodilja za izmenu pravilnika, kako se pretpostavlja, bila je ta što se u Srbiji lekovi za smirenje troše u enormnim količinama – u toku prva tri meseca ove godine izdato je 2,3 miliona kutija sedativa više nego u prva tri meseca prošle godine.

To, ipak, nije dovoljan razlog da se pacijentima koji imaju srčane tegobe, reumatska oboljenja, upale mišića i razne druge probleme, a nisu psihijatrijski bolesnici, otežava put do dobijanja recepta za lek. Ovo nije jedini problem sa kojim se svakodnevno suočavaju pacijenti u zdravstvenim ustanovama. Nemoguća je misija doći do endokrinologa, na pregled magnetnom rezonancom ili skenerom, a da ne spominjemo mučno čekanje na operaciju katarakte, ili ortopedsku intervenciju.

Dešava se da pacijenti čekaju po dva, tri meseca od trenutka kada ih izabrani lekar uputi na pregled u bolnicu, jer „sakupljanje” analiza i snimaka zna i te kako da se oduži. A kada to sve urade, dođu u apsurdnu situaciju: u bolnici im kažu da laboratorijske analize važe samo 15 dana i da moraju da im donesu nove nalaze. I tako ukrug, od lekara do lekara...