Блокадом града до победе

Први српски устанак и ослобођење Београда извојевано у њему имали су велики одјек и задобили значајан публицитет у штампи тадашње Европе. О догађајима у Београду редовно су извештавали утицајни европски листови, а њихово интересовање проистицало је из два разлога. Најпре, пред очима европске јавности урушавало се моћно турско царство и, друго, на Балкану се догађао сукоб двеју цивилизација, хришћанске и исламске, па Европа није могла да остане  равнодушна.

Пратећи оружане сукобе српских устаника и јаничара, листови су уочили Карађорђеву стратешку замисао: с обзиром на то да нису имали снаге, ни људске ни оружане, да прихвате фронталну борбу, устаници су применили тактику опкољавања и блокаде града како би турску посаду исцрпљивали и приморали на предају.

"Вијенер цајтунг", у броју од 22. марта 1805. године пише: "Добили смо информацију да Турци ужурбано врше поправке на београдским утврдама. Они свакодневно очекују српски напад, те не желе Србе неспремно дочекати. На поправци утврда запослили су београдске Јевреје, немајући поверења у хришћанске становнике који у великом броју беже из града. Јевреји упослени на тим поправкама радили су дан и ноћ немајући ни недељу починка".

Тактика исцрпљивања турске војне посаде, према извештајима  штампе, изгледа да је имала ефекта, мада је погађала и цивилно становништво. "Алгемајне цајтунг" тим поводом описује беду и велику несташицу хране и огрева која се није осећала само међу сиромашним слојевима већ су и имућнији тешко живели. "Трговина и промет су заустављени. Већина хришћанских београдских становника жели што скорију предају града. Ту жељу не сме нико гласно изрећи уколико му је живот мио. Дознали смо да је неколицина младих људи због изражених симпатија према Србима платила главом. Остали српски симпатизери су вешани, или мучки убијани без икакве пресуде, а иметак конфискован. Стање је у граду све очајније", писале су ове немачке новине.

Дуготрајна опсада Београда изазивала је, између осталог, и панику међу турским становништвом. "Вијенер цајтунг" пише: "Један богати Турчин који се почео прибојавати да српски устаници могу отети град на јуриш одлучио се, како би се докопао сигурности, на ово лукавство: дао је поузданим људима да му начине велики сандук  у који је стрпао своје драгоцености, па је и сам легао у њега. Затим је сандук изнет из Београда под изговором да је тамјан у њему. Кад су га после на безбедну месту отворили поуздани људи овога Турчина, нашли су трговца готово на издисају и само га је најбржа помоћ могла повратити".

Париски "Монитор универзал" пише да је "Карађорђе након освојења Београда постао још важнија личност и да му многи страни властодршци шаљу своје изасланике, тражећи његову помоћ против заједничких непријатеља – Турака". Лист обавештава читаоце о посети изасланика влашко-молдавског кнеза Ипсилантија који је Карађорђу поклонио сабљу вредну 35.000 пијастера. "Корице мача израђене су од сребра, а сам мач био је сав од злата", писао је "Алгемајне цајтунг". Исти лист наводи: "Живот се у Београду након освајања почео нормализовати. Избеглице се враћају у град, а изглед града постаје из дан у дан све лепши. Карађорђе је издао у погледу снабдевања града животним намирницама прецизне налоге, обећавши строге казне за преступнике".

-------------------------------------------------------------------------

Положен венац на споменик Карађорђу

Поводом обележавања два века од ослобођења Београда у Првом српском устанку, Милорад Перовић, председник Скупштине града, положио је јуче венац на споменик Карађорђу на платоу испред Храма Светог Саве. Не само из стратешких него и из моралних и политичких разлога, један од главних циљева устаника предвођених Карађорђем био је ослобађање највећег војног утврђења на Балкану. Опкољавање Београда почело је половином 1804. године, док је две године касније, после победа на Мишару и Делиграду, и главни град постао поприште војних операција. Око 25.000 устаника подељених у неколико колона било је усмерено према утврђеним градским капијама, а напад је почео у зору 13. децембра 1806. године. Колоне су предводили Милоје Петровић Трнавац, Сима Марковић, Васа Чарапић и Станоје Главаш, док је Карађорђево командно место било на Ташмајдану. Велику улогу у борбама имали су бимбаша Конда и Узун Мирко. Они су на превару ушли у тврђаву и са унутрашње стране напали Турке који су тога дана славили Бајрам. Бројне улице у центру данашњег Београда носе имена храбрих устаника.