Дизел са суботичких њива

Суботица – Са њива суботичких ратара стиже нафта која се користи углавном у Холандији, Немачкој и Словачкој. Уљана репица, из које се прерадом добија биодизел, постаје све атрактивнија ратарска култура након одлуке Европске уније да проценат биодизела у дизелу повећа са досадашњих пет на обавезних 10 одсто.

– Човечанству је на годишњем нивоу потребно 14 милиона тона уљане репице, а ове године због агроеколошких услова приноси су мањи и недостаје преко четири милиона тона. Процењује се да ће најмање у наредне две године уљана репица бити изузетно тражена култура. Земље у нашем окружењу су већ сетвеним планом повећале површине које треба засејати уљаном репицом, тако ће је Мађари сејати на 350.000 хектара, Румуни на 400.000 хектара, а Пољаци на 800.000 хектара. Пољску истичем јер је пре 15 година била тамо где смо ми сада, односно имала је 12.000 хектара под уљаном репицом – објашњава нам Жељко Ковач, инжењер технологије и директор фирме „Конфидо тим”.

Србија нема за сада званични сетвени план за сезону 2011/2012. годину, али процењује се да ће под уљаном репицом бити око 15.000 хектара, и то претежно у Војводини. Само у суботичком атару у последњих пет година повећана је сетва уљане репице па се од почетних 240 хектара стигло до 6.500 хектара, мада је, како каже Ковач, планирано чак 10.000 хектара. Сваки хектар уљане репице газдинству може да донесе у просеку око 2.250 евра, што је готово двоструко више него да је њива засејана пшеницом, и нема сумње да је ова рачуница пресудна у опредељивању ратара.

– Приноси уљане репице крећу се од пет до седам тона по хектару, а цена тоне је 450 евра, при томе то је просечно захтевна култура. На ширење њених засада утицала је едукација пољопривредника, стварање нових хибрида који су отпорнији на штеточине и болести, али и чињеница да су ратари у међувремену набавили и потребну механизацију за жетву – објашњава Ковач.

Дефицит у енергентима, каже нам директор „Конфидо тима”, осећа свака индустријски развијена земља, па се тамо и брже окрећу алтернативним изворима енергије. У нашој земљи готово да нема откупљивача уљане репице, као заинтересовани појављују се само „Викторија група” и уљара „Банат” код које повремено пласирају вишак рода, али зато унапред имају договорену продају са откупљивачима из Холандије, Немачке и Словачке.

– Уљана репица је једна од ретких култура код које већ имамо пројекцију да ће се њена цена у јулу наредне године повећати у односу на постојећу, а која се ове године кретала и до 470 евра по тони. То су цене и услови које мало која друга ратарска култура може да оствари – каже Ковач.

А. Исаков