Поновно зближавање

Уобичајено је да млади људи улазе у везу и брак из љубави и због љубави. На брак се одлучују када закључе да ће љубав дуго трајати, да ће се међусобно волети и желети. Када се као плод те љубави роди дете, тада односи између мужа и жене постају сложени. Они тада више нису само у улогама мужа и жене, већ су истовремено и у улогама оца и мајке. Заједничко дете и нове улоге додатно повезују пар, учвршћујући њихову емоционалну везу.

Али, дугорочно, нове улоге могу бити и замка за емоционалну везу. Веома је важно, али и тешко, одржати пропорцију између ових улога. Ако пар сувише времена проводи у улози страсних љубавника, а премало у улози родитеља, понашаће се инфантилно, а дете ће бити занемарено. То се може десити и ако је пар нестабилан, ако једно од њих време проводи као љубоморни муж или жена, не стижући да буде отац или мајка. Ако је пар сувише у улози родитеља, оца и мајке, тада занемарује властиту емоционалну везу, постепено се отуђујући као муж и жена. Најчешће је први симптом гашење сексуалног живота. Нису ретки парови који упркос томе остају заједно јер их повезује одлука да ће бити добри родитељи и закључак да је подизање деце смисао живота.

Емоционално удаљавање пара се одвија полако и постепено и због тога неприметно. Када роди дете, мајка му се у првих годину дана потпуно посвећује, а веома интензивно у прве три, четири године док траје примарна психолошка симбиоза. Пажња, која је раније била усмерена на мужа, сада се преусмерава на дете. Муж са друге стране то прихвата и фокусира се да својој младој породици обезбеди што боље услове за живот. Разноразне бриге и обавезе испуњавају дан, тако да су на крају дана обоје уморни. И једно и друго све ређе осећају сексуалну жељу, а све су ређе и ситуације када су сами, без детета. Уколико роде још једно или двоје деце, број обавеза и брига се још више повећава.

И док једни прихватају овакав начин живота у породици као нешто природно, уживајући у својој деци, и касније унуцима, други, у ситуацији када се један партнер осећа невољеним, улазе у брачне кризе које могу резултирати изванбрачном везом и разводом. За ову кризу постоји једноставан лек који могу користити и они који не желе на брачну терапију. Морају се чврсто договорити да током сваких седам дана узму време за себе тако што неће бити отац и мајка, већ само муж и жена. Ако истрају да унапред одређеног дана у недељи проведу заједно неколико сати без деце у пријатним активностима, готово је сигурно да ће се, постепено, поново зближити као муж и жена.

Када дамо некоме своје време, показујемо му да га волимо.