Ponovno zbližavanje

Uobičajeno je da mladi ljudi ulaze u vezu i brak iz ljubavi i zbog ljubavi. Na brak se odlučuju kada zaključe da će ljubav dugo trajati, da će se međusobno voleti i želeti. Kada se kao plod te ljubavi rodi dete, tada odnosi između muža i žene postaju složeni. Oni tada više nisu samo u ulogama muža i žene, već su istovremeno i u ulogama oca i majke. Zajedničko dete i nove uloge dodatno povezuju par, učvršćujući njihovu emocionalnu vezu.

Ali, dugoročno, nove uloge mogu biti i zamka za emocionalnu vezu. Veoma je važno, ali i teško, održati proporciju između ovih uloga. Ako par suviše vremena provodi u ulozi strasnih ljubavnika, a premalo u ulozi roditelja, ponašaće se infantilno, a dete će biti zanemareno. To se može desiti i ako je par nestabilan, ako jedno od njih vreme provodi kao ljubomorni muž ili žena, ne stižući da bude otac ili majka. Ako je par suviše u ulozi roditelja, oca i majke, tada zanemaruje vlastitu emocionalnu vezu, postepeno se otuđujući kao muž i žena. Najčešće je prvi simptom gašenje seksualnog života. Nisu retki parovi koji uprkos tome ostaju zajedno jer ih povezuje odluka da će biti dobri roditelji i zaključak da je podizanje dece smisao života.

Emocionalno udaljavanje para se odvija polako i postepeno i zbog toga neprimetno. Kada rodi dete, majka mu se u prvih godinu dana potpuno posvećuje, a veoma intenzivno u prve tri, četiri godine dok traje primarna psihološka simbioza. Pažnja, koja je ranije bila usmerena na muža, sada se preusmerava na dete. Muž sa druge strane to prihvata i fokusira se da svojoj mladoj porodici obezbedi što bolje uslove za život. Raznorazne brige i obaveze ispunjavaju dan, tako da su na kraju dana oboje umorni. I jedno i drugo sve ređe osećaju seksualnu želju, a sve su ređe i situacije kada su sami, bez deteta. Ukoliko rode još jedno ili dvoje dece, broj obaveza i briga se još više povećava.

I dok jedni prihvataju ovakav način života u porodici kao nešto prirodno, uživajući u svojoj deci, i kasnije unucima, drugi, u situaciji kada se jedan partner oseća nevoljenim, ulaze u bračne krize koje mogu rezultirati izvanbračnom vezom i razvodom. Za ovu krizu postoji jednostavan lek koji mogu koristiti i oni koji ne žele na bračnu terapiju. Moraju se čvrsto dogovoriti da tokom svakih sedam dana uzmu vreme za sebe tako što neće biti otac i majka, već samo muž i žena. Ako istraju da unapred određenog dana u nedelji provedu zajedno nekoliko sati bez dece u prijatnim aktivnostima, gotovo je sigurno da će se, postepeno, ponovo zbližiti kao muž i žena.

Kada damo nekome svoje vreme, pokazujemo mu da ga volimo.