Србија приступила Партнерству за мир

БРИСЕЛ – Председник Србије Борис Тадић потписао је јуче у седишту НАТО-а у Бриселу Оквирни споразум за приступање Партнерству за мир, чиме је Србија постала 23. чланица овог програма Северноатлантске алијансе. "Ово је крај изолације, али с тим долазе и нове обавезе", нагласио је Тадић. Он је документ о приступању Партнерству за мир потписао током церемоније, одржане у оквиру састанка Северноатлантског савета, највишег тела НАТО-а, којем је председавао генерални секретар Јап де Хоп Схефер.

Споразум се састоји од позива Србији сачињеног на две стране, с потписима председника држава чланица НАТО-а, као и од самог документа о приступању. Тадић је, после потписивања Споразума, истакао да је улазак Србије у Партнерство за мир од "историјског значаја" и да представља први корак ка будућем чланству земље у НАТО-у. "Данашњи дан је, међутим, само почетак, а не крај. Наше приступање породици Партнерства за мир је само први корак у процесу који би требало да кулминира пуном интеграцијом региона у алијансу", нагласио је председник Србије, додавши да је ово признање оствареним реформама, али и да ће омогућити повећање страних инвестиција и лакшу европску интеграцију.

Генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер изјавио је да приступање Србије представља догађај од "великог значаја", који отвара "мноштво могућности" за даљу сарадњу Србије и Северноатлантске алијансе. "Приступање је охрабрење за наставак значајних реформи у Србији у веома битном тренутку", изјавио је Схефер.

Упитан о евентуалном датуму уласка Србије у НАТО, он је рекао: "Не желим да дајем датуме или године, јер све зависи од напретка појединачних земаља. Потребно је најпре урадити домаће задатке."

Тадић је истакао и да је Србија "у потпуности решена да заврши процес сарадње с Хашким трибуналом", односно да "ухапси и пошаље у Хаг све оптуженике, посебно Ратка Младића". "Србија излази на изборе 21. јануара и ја сам оптимиста у погледу тога да ће нова демократска влада бити у потпуности посвећена изручењу свих оптужених ратних злочинаца", додао је он.

Схефер је истакао да је "кристално јасно да се став НАТО-а о неопходности пуне сарадње с Хашким трибуналом није уопште променио", напомињући да "проблем Хашког трибунала неће отићи сам од себе", већ "само ако га Србија реши". "Тај став се није мењао пре самита у Риги, за време самита у Риги, као ни после самита", нагласио је генерални секретар.

Кад је реч о Косову и Метохији, Београд ће наставити да се залаже за компромисно решење и да доприноси стабилности у региону, рекао је председник Србије и оценио да он лично под тим подразумева став да Србија "неће ратовати". "Ми бранимо наше интересе и наше границе дипломатијом, преговорима и на европски начин. Доприносићемо стабилности, то је та нова демократска, европска Србија", нагласио је председник Тадић. "Република Србија је увек била за компромисно решење које мири легитимне захтеве Београда са захтевима косовских Албанаца. Настављамо да верујемо да би договорно, узајамно прихватљиво решење било најбољи корак напред и представљало најбољу наду за стабилност региона", изјавио је председник Србије.

Тадић је додао да су "неки други за једностранија решења", али да "шта год буде био исход, Србија остаје у потпуности привржена чувању мира у региону". "Наше чланство у Партнерству за мир само јача ову приврженост јер нам омогућава приступ механизмима за одговор безбедносним изазовима на конструктиван начин, заједно с нашим савезницима", истакао је председник Србије.

Оквирни споразум о уласку у Партнерство за мир потписали су јуче и председник Председништва Босне и Херцеговине Небојша Радмановић и председник Црне Горе Филип Вујановић. 

Танјуг

--------------------------------------------------------------------------

Продаја војне имовине

Од 22. јуна ове године, када је усвојен Мастер план, зарађено је око 36 милиона динара од продаје вишка војне имовине, а на рачун Министарства одбране до сада је пренето око 11 милиона динара. Продати су објекти у Пожеги, Коцељеви, пословни простори у Његошевој и Рајићевој улици у Београду, део комплекса аеродрома у Лађевцима и Батајници, где Агенција за контролу летења намерава да направи контролни торањ.

Према речима Веселина Шпањевића, начелника Управе за инфраструктуру у првом кварталу 2007. године на ред долазе најатрактивније локације за продају. Ту се, пре свега, мисли на комплекс на Бањичком вису, касарну "Степа Степановић" на Вождовцу, комплекс у Јајинцима, касарну "Јакуб Кубуровић" у Земуну, а од осам аеродрома први ће на ред доћи онај у Лисичјем јарку.

– Примамо доста аката и писама од појединих финансијера из иностранства који су заинтересовани да на наведеним локацијама граде станове, па ћемо у наредном периоду да радимо на изради тендерске документације и лицитационих елабората – каже Шпањевић.

Бањички вис са 11,2 хектара земљишта је процењен на 60 милиона евра, касарна "Степа Степановић" на 620 милиона динара, "Јакуб Кубуровић" на 610 милиона динара, објекат у Рузвелтовој у Београду на 70 милиона динара, а војни комплекс у Раковици на 613 милиона динара.

И даље је на снази статус кво око две зграде генералштаба у Кнеза Милоша, санација комплекса "А" је много скупа, а Београд је планирао да издвоји одређена средства да поруши део ове зграде, јер је опасан за грађане. Комплекс "Б" је мање оштећен, али је и за његову санацију потребно доста новца, никада није прецизно дефинисано колико.

Начелник Управе за инфраструктуру открива и да је Војска добила понуду из Сурчина да од свог земљишног комплекса од 250 хектара на општину преведе 20 хектара, а да општина у замену доведе инфраструктуру на цео комплекс. Шпањевић наводи и да су за зграду Војнотехничког института у Катанићевој преговори са ЕПС-ом у поодмаклој фази. Цена још није договорена, објекат је процењен на 25 милиона евра, међутим реално ће то бити мање, јер на цену утичу и дугови Војске према ЕПС-у, али, како каже наш саговорник, понуда није за потцењивање.

Седиште Министарства одбране и даље ће бити у Бирчаниновој 5 пошто није прихваћена понуда за пресељење у Палату федерације, а да за узврат дају ову зграду на углу Кнеза Милоша и Бирчанинове.

Према Мастер плану локалне самоуправе имају предност при куповини, али уз услов да изађу с добрим понудама, међутим то најчешће није случај. Једино је општина Суботица конкретизовала своју понуду за војне објекте нудећи станове, међутим до погодбе није дошло, јер су били лошег квалитета и неусловни, а остале општине обично и немају шта да понуде за размену.

Према пописима о отуђењу војне имовине 60 одсто прикупљеног новца одлази на станове, 30 за опрему и наоружање и 10 за социјални програм.

Д. Стевановић