Од љубави до судова

Као и обично, једна велика бројка је сама по себи постала вест и замаглила неке лоше појаве. Вест да би Фудбалски савез Србије (ФСС) требало да плати бившем селектору Радомиру Антићу одштету од два и по милиона евра неизоставно намеће низ питања, од оног најбаналнијег – да ли је до тога морало да дође, до оног, у оваквим ситуацијама и коначног – одакле у општој беспарици наћи новац да се казна плати?

А нико не примећује да је постала пракса да се раскиди са селекторима решавају на суду.

То је оно што везује последњу двојицу од тројице селектора Мирослава Ђукића и Радомира Антића. Обојица су, руку на срце, направили грешке, Ђукић на Олимпијским играма у Пекингу (зашто се уопште гурао да иде тамо кад му олимпијски тим није у опису посла) а Антић на Мундијалу у Африци и у два сусрета после тога. Ипак, ни начин на који су смењени, најблаже речено, није био џентлменски.  

Караџић, који је од Звездана Терзића „наследио” Ђукића, искористио је шансу да учини нешто што његов претходник Драган Стојковић није успео у два наврата – да доведе годинама „најпожељнијег селектора” Антића. Није било у реду да се Ђукић отпусти с етикетом да је неспособан, а јавност није било брига да се бави судбином младог тренера у тренутку кад је доведен „велики Антић”.

Сви су заборавили и да је до јуче „успешном Петку” (Илија Петковић) који је Србију и Црну Гору одвео на Светски шампионат 2006. у Немачкој, дан после испадања с тог првенства искључен службени мобилни телефон. Док је побеђивао био је „Петко национале”, а кад губи, губи и сва права.

Шта тек рећи на који начин је скинут Владимир Петровић с кормила младе репрезентације (тада Караџић није био председник савеза) с којом је освојио „само” сребрну медаљу на Европском првенству 2004. Узет му је за зло дебакл на Олимпијским играма исте те године, на које је свесно послат без више од пола тима, са очекивањима која су се и обистинила.

Да се вратимо Антићу. Свакако, они који су га довели имају право и да га смене, само што су им аргументи за то били погрешни (да ли је то резултат, превелика плата или нешто треће). Испоставило се да су неодбрањиви на суду (мада следи жалба ФСС ) с аргументом да је Антић кажњен забраном рада због вређања судије у Африци, на 40 одсто мечева у текућим квалификацијама!

И да ли би Антићу требало замерити то што је тражио плату 100.000 евра месечно. И да ли је мањи патриота што тужи ФСС ? У сваком случају – није. Између патриотизма и уговорене плате нема знака једнакости. Антић тражи само оно што му уговором припада.

„Одговорност је наша и за ту евентуалну могућност, мада ми у њу не верујемо. Даноноћно смо радили на томе, цео тај пут је пређен с предлозима адвокатске канцеларије”, одговорио је Караџић на питање да ли се прибојава Антићеве тужбе, оног дана када је Петровић дошао на клупу.