Потрошачка помама

Децембарских дана ове позне јесени полиција је објавила упозорење грађанима да, уочи новогодишњих празника, због повећаног промета робе и услуга, "обрате пажњу на фалсификоване новчанице од 1.000 динара које су се појавиле у промету..."
Упозорење има вишезначну поруку: динар, ипак, вреди; људи пазаре више него обично; полиција ради свој посао. Грађани нека обрате пажњу: хиљадарку треба лагано јагодицом прста превући и опипати рељеф, холограм мора јасно да се види, такође морају се уочити водени жиг и заштитна црта на новчаници.

Потрошачки удар уочи Нове године није ништа ново, само што се у новом миленијуму још увећава с куповном моћи грађана и дозираном пропагандом. Исход: децембарско опседање продавница. Срби нису изузетак кад је реч децембарској помами. Знају то и иностране банке. Неке од њих су понудиле још боље "претпразничне" кредите у кешу, на "добар дан" без жираната и са почеком од три месеца.

Бувљаци, вашари и и кинеске пијаце раде продужено. Свакодневно, полице бивају очишћене, ако је цена добра. Накит је најтраженији, парфеми, гардероба из Турске и Кине, дигитални апарати, мобилни телефони, електронске играчке...

Шта је то у људском бићу што га води према продавници да купује? Чини то сумануто, ако му се може и хоће... Често скромно, купује ситницу, као дар другоме, или себи. Куповина некоме постаје радост која кратко траје, ако баш није пуки начин за преживљавање. Модерни потрошачи још се могу препознати у познатој формули Ериха Фрома: "Јесам једнако оно што имам и оно што трошим. Трошење ублажава забринутост, јер оно што имамо не може нам бити одузето; али оно захтева све веће трошење, јер претходна потрошња ускоро престаје да нас задовољава..."

Шопинг, као повластица имућнијих, директно је супротан јутарњој најезди купаца на мегамаркете где се део робе продаје упола јефтиније. Толико је било заинтересованих, недавно у Новом Саду и Нишу, да се, вероватно, ни трговци томе нису надали.

Они су, иначе, спремили посебне попусте за домаћине који славе крсну славу, Божић и Српску нову годину. Нарочито су повољне понуде свињетине.

Од сабласно празних полица 1993. године, када су шверцери господарили сумњивом робом и продавали је грађанима за девизе ("из сламарица") замењене код дилера на пијаци, до данас, напредак према Западу је очигледан. Има свега "што душа пожели", само је питање колико има новца.

По неким екстремним психолошким тумачењима "куповина је, заправо, ’фреквенцијска’ подешеност купца са објектима који га привлаче, због чега су баш ти објекти неопходни за његову психолошку еволуцију".

Није ли то нова маркетиншка досетка за успостављање још тананије везе између купца и робе?

Један млади Београђанин није својој драгој послао поклон преко интернета, нити је цуњао по Кнез-Михаиловој и Булевару; досетио се: тетоважа венчаног прстена с дијамантом на домалом прсту десне руке. Не много скупо, а незаборавно! Драга је вриснула од радости.