Наставља се агонија

У јеку најтеже кризе у историји ЕУ, оптужбе, претње и сумњичења постају манир међусобне комуникације између европских лидера, пред очима запрепашћених берзи које ишчекују хитно решење дужничког кошмара.

Таман што су берзе у четвртак одахнуле због одлуке немачког Бундестага да одобри јача овлашћења и већа средства Европском фонду за финансијску стабилност (ЕФСФ), председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо јуче је упозорио да се европским владама не може веровати и да Унију треба заштитити од расцепа.

„Националне владе стално нешто између себе, понаособ преговарају. Одлука о правилима за стабилизацију еврозоне, не може се препустити престоницама ЕУ. Њима се не може веровати да ће кренути у одлучну акцију. ЕУ је потребна енергична централна управа, Унију треба заштитити од могућег раскола између 17 чланица монетарне уније и преосталих 10”, истакао је Барозо у интервјуу „Зидојче цајтунгу”.

ЕУ може да остави добар утисак на међународну заједницу само ако има „снажне институције”, додао је Барозо уз најаву да ће у следећих неколико седмица поднети предлог о даљој централизацији финансијско-економске управе над Унијом.

Најновије заоштравање реторике председника Европске комисије према лидерима држава, који су одобрили Барозов други мандат, јуче није оставило добар утисак на међународне финансијере који су уложили милијарде евра на урушеном финансијском тржишту ЕУ.

Вест о оштром скоку инфлације у ЕУ у септембру на три одсто (Европска централна банка предвиђала је раст од два одсто) и одлучно противљење Лондона увођењу паневропског пореза на све финансијске трансакције банака подстакли су пад вредности европских акција широм света.

Барозов став да су порески обвезници у Европи у последње три године приложили око 4.600 милијарди евра у спасавање банака и да је време да те финансијске институције понешто и врате народу, револтирала је Лондон.

„Европа покушава да заведе `Робин Худ` порез финансијским институцијама. Лавовски део глобалних финансијских трансакција обавља се у лондонском Ситију: нови порез нагнаће инвеститоре да одселе капитал на мање захтевне терене. Велика Британија ће се борити свим средствима против тог плана”, најавила је јуче влада Дејвида Камерона. Даунинг стрит је истовремено као „нереалан” одбацио предлог о баснословном увећању ЕФСФ од неколико хиљада милијарди евра.

Индекс Франкфуртске берзе пао је јуче истовремено за више од три одсто, деонице „Бе-Ем-Веа” за шест одсто, док су се акције немачке „Бундесбанке” срозале за чак 7,8 одсто, пренеле су агенције.

Немачки глас поверења јачем Европском фонду за финансијску стабилност очигледно није био довољан да увери берзе у консолидован приступ даљем решавању грчке и других дужничких криза унутар ЕУ.

Европски политички врх замислио је да ЕФСФ постане оперативан средином октобра, када иначе Грчкој прети банкрот, ако не добије осам милијарди евра транше кредита. О профилу ЕФСФ у октобру треба да се изјасне парламенти Малте, Холандије и Словачке.

Премијерка Словачке Ивета Радичкова затражила је од парламента да гласање о ЕФСФ закаже пре 17. октобра када се одржава самит лидера ЕУ. Словачки парламент – без чије одлуке спасилачки фонд не може да помогне Грчкој – није услишио захтев Радекове тако да је гласање о ЕФСФ у Братислави заказано за 25. октобар.

Т. Вујић