Смена у обавештајном врху

Елиза Манингем Булер (58), директорка британске тајне службе МИ-5, изненадила је јуче не само неупућене, него и колеге, најављујући одлазак са положаја који је заузела пре четири године, као друга жена на челном месту у стогодишњој историји сектора за унутрашњу безбедност. Можда је пука случајност у питању, али одлука о повлачењу обнародована је у недељи када су у ширу јавност доспеле и неке друге чињенице, све заједно указујући да је у Британији у току велико престројавање на безбедносном, антитерористичком фронту.

Попут Америке, где је после 11. септембра 2001. године и терористичких напада на Њујорк и Вашингтон формирано Министарство за домовинску безбедност, сада и на Острву решење за бољу заштиту својих грађана и институција система траже у суперминистарству које би објединило рад обавештајних и контраобавештајних служби МИ-5 и МИ-6, антитерористичких полицијских тимова и свих других оперативних одељења из делокруга сигурности.

Идеју о служби над службама државни секретар унутрашњих послова Џон Рид изнео је у уторак пред унутрашњополитичким одбором Доњег дома Парламента, а цео материјал предао премијеру Тонију Блеру који би требало да га размотри током предстојећих божићних празника и касније се изјасни о њему.

Рид је нарочито нагласио да то неће бити спајање служби, већ је реч о покушају успостављања преко потребне боље координације "у ситуацији када и сама претња више не потпада стриктно под одређене ресоре, унутрашње политике, спољне политике или одбране", пренели су британски медији.

Опозициони конзервативци овако нешто су још раније предлагали, али за садашњу решеност владе да хитно делује преломно је било летошње откривање завере када су, наводно "у последњи час", осујећени терористички напади на путничке авионе. Од тада је са највиших места јавност више пута, често и у драматичном тону, упозоравана да је земља у критичној опасности.

Управо је Елиза Манингем Булер, у маниру неуобичајеним за кругове којима је припадала цео свој професионални век, обелоданила алармантне податке. У једном универзитетском предавању прошлог месеца навела је да обавештајна служба има сазнања о припремама 30 великих терористичких завера са 1.600 идентификованих актера и њихових помагача.

Том приликом је шефовица обавештајне службе изрекла и констатацију којом је директно оспорила ставове Тонија Блера. За разлику од премијера који то упорно негира, Булерова је рекла да веза између тероризма на британском тлу и британске спољне политике свакако постоји, и конкретно поменула војно ангажовање у Ираку и Авганистану, као један од разлога јачања исламског екстремизма међу младим муслиманима, па и оним рођеним у Британији.

Британија је уосталом, доживевши свој "11. септембар", односно бомбашке нападе на лондонску подземну железницу 7. јула 2005. године, када је више од 50 особа погинуло а више стотина путника рањено, са шоком и неверицом прихватила чињеницу да су четворица бомбаша самоубица били њени грађани. Елиза Манингем Булер тада је претрпела критике због тога што служба није спречила ове убилачке акције, поготово што је полиција имала у регистру једног од нападача. Директорка је у оном поменутом предавању у новембру поменула да је у међувремену, од седмојулских удара, откривено и онемогућено пет завера које би за последицу имале огромна разарања и велики број жртава.