Стопама Николићеве, Пајкићеве, Јевтићеве...

Историја се понавља. Све наше најбоље тркачице, као по правилу, ничу и стасавају у местима без атлетске стазе: Вера Николић и Снежана Пајкић у Ћуприји, Оливера Јевтић у Ужицу и, сада, Амела Тарзић у Новом Пазару.

Имали су Ћуприја, Ужице и Нови Пазар још талентованих атлетичарки, које можда баш због лоших услова нису оствариле све оно што им је њихов таленат омогућавао. Ужице би ових дана коначно требало да добије модерну атлетску стазу, а Ћуприја и Нови Пазар можда никада и неће...

До прве стазе 200 км

Осамнаестогодишња атлетичарка Новог Пазара летос је постала двострука јуниорска шампионка Европе. У Талину у два дана тријумфовала је на 1.500 и 3.000 метара победивши и атлетичарке које су имале и боље личне рекорде. Тиме је ученица тренера Рифата Зилкића крунисала серију успеха на великим такмичењима у млађим категоријама. Пре две године на Европском олимпијском фестивалу младих у Тампереу победила је на 3.000 метара и освојила бронзу на 1.500, као и на Светском првенству за младе у Бриксену. Прошле године у трци јуниорски на Европском првенству у кросу освојила је сребро, а злато ће напасти почетком децембра у Велењу.

Пре два дана на стадиону Црвене звезде Амела Терзић је представљала је нову „Најкијеву” патику, али каже да се од двоструког тријумфа у Талину није много шта променило у њеном животу.

– Једино се променило то што ме више људи препознаје. Заустављају ме и честитају. Понекад ме је срамота па побегнем, јер не знам шта да радим. Уствари, десило се и нешто ново после Европског првенства. Јавили су се људи из „Најкија” који желе да склопимо спонзорски уговор. Још нисам ништа потписала, али заиста никад нисам ни очекивала нешто такво. Од пионирских дана мој спонзор је конфекција „Менус максерс” из Новог Пазара, а у опоравку помаже ми „Комбуха” – каже двострука шампионка Европе у атлетици.

Једна од најперспективнијих младих атлетичарки Европе и даље до најближе атлетске стазе има безмало 200 километара и због тога и даље углавном трчи по брдима око Новог Пазара, а на једном таквом тренингу прошле године имала је не само непријатан већ и болан блиски сусрет са псима луталицама. Завршила је са четири копче на руци...

Једино велико такмичење које је Терзићева пропустила биле су прошлогодишње Олимпијске игре младих. Тамо ју је „чекала” медаља, али се она није квалификовала на такмичењу у Москви.

– У Москви нисам могла добро да трчим, јер сам имала бронхитис, а уз то једине атлетске дисциплине којих није било у Сингапуру су трке на 800 и 1.500 метара. Уместо тога направили су трку на 1.000 метара, па сам мало била разочарана – искрена је Амела Терзић, која своју атлетску будућност везује баш за трку на 1.500 метара, у којој је последњу титулу сениорске првакиње Европе нашој женској атлетици пре 21 годину донела Снежана Пајкић.

Има времена за олимпијске игре

– Ја сам тркачица на 1.500 метара. На 800 метара и 3.000 метара трчим само да бих била што боља на 1.500, због брзине и издржљивости. Уосталом, трке на 3.000 метара нема на олимпијским играма, а 3.000 м стиплчез нисам никад пробала. То трчи моја пријатељица Теодора Симовић – каже Терзићева, која је недавно на Женској трци на Ади пола стазе претрчала уз своју клупску другарицу помажући јој да постигне што бољи пласман на повратку такмичењима.

О олимпијским играма Терзићева још не размишља:

– Још сам јуниорка, још има времена за олимпијске игре. Тамо су сви старији, искуснији. Слушам савете тренера Зилкића, тренирам без икаквих оптерећења, нормално – па шта буде.

Ипак, Амела Терзић, не може да се оглуши о све веће апетите атлетског Новог Пазара и атлетске Србије. На свечаном дочеку, пред десетак хиљада суграђана, чуле су се и изјаве да ће она бити прва атлетичарка Србије (и Новог Пазара) која ће освојити златну олимпијску медаљу.

– О томе заиста не размишљам, али смета ми то што, када изгубим неку трку у домаћој конкуренцији, неко може да помисли да сам лоше трчала. А, уствари, ја се спремам за неко друго важније такмичење и само ја и мој тренер Рифат Зилкић знамо шта хоћемо – објашњава 18-годишња атлетичарка.

Од тога, ма колико брза била, ни Амела Терзић неће моћи да побегне. Од награда за успехе такође. За две златне медаље на Европском првенству град Нови Пазар, који је стипендира са 20.000 динара месечно) наградио је њу и тренера Зилкића са по 100.000 динара. Од компаније за производњу намештаја „Тахировић” добила је кожну гарнитуру вредну 180.000 динара, од „Телекома Србија” новопазарски тандем добио је мобилне телефоне, од „Делта спорта” ваучер за спортску опрему, од Спортског савеза Србије новчану награду...

Ж. Б.

-----------------------------------------------------------

„Излазећа звезда” број шест

Петнаест младих атлетичарки номиновано је за награду „Европска атлетска излазећа звезда”. Амела Терзић је у тој конкуренцији заузела шесто место. Победница је британска спринтерка Џоди Вилијамс (1993), која је у Талину освојила титуле првакиње Европе на 100 и 200 м и бронзу у штафети.

Испред су још само Холанђанка Дафне Шиперс (1992, седмобој: 6.172 бода, светска и европска јуниорска првакиња), Рускиња Дарја Клишина (1991, даљ: 7,05 м, сениорска првакиња Европе у дворани), Швеђанка Ангелика Бенгтсон (1993, мотка: 4,57, светска и европска јуниорска првакиња) и Рускиња Марија Кучина (1993, вис: 1,94, европска првакиња победница Олимпијских игара младих).

У овом тренутку оне имају вредније резултате од Амеле Терзић, али тркачи на средњим пругама спорије сазревају, а у тој конкуренцији наша шампионка је апсолутно прва у Европи.