Поклону се у зубе – гледа

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, децембра – Пословне партнере наоштрене на крканлук, Кен Проктор често успева да изненади тако што им каже да на месту где их је довео да их почасти – неће јести. Иако из јеловника маме свакојаке ђаконије, он им саопштава да морају да потраже други локал јер тај у који су стигли – не задовољава његове превентивне мере безбедности.
Не вреде ни "печене шеве", јер нема сапуна – објашњава тај директор фабрике обуће у Арканзасу, пошто је, по свом обичају, прво проверио стање у тоалету. А тамо где нема сапуна можда има заразе, додаје и тако нагло гостима сервира оно што им је још неопходније од доброг залогаја – осећање сигурности.

Сличну "будност" показују и многи други Американци. Храну доживљавају као један од главних симбола за добро и лоше у друштву, па јој приступају све опрезније да их не снађе зло попут оног када су бактерије из спанаћа затровале 200 њихових сународника од којих је троје умрло.

Небезбедни јеловник

Страх од терористичких напада проширили смо на јеловник – каже овдашњи психолог Џојс Брадерс. Сваки четврти потрошач сматра да ресторанска понуда није довољно безбедна – резултат је анкете Галупа и листа "Ју-Ес-Еј тудеј".   

Подаци националног Центра за превентиву и контролу зараза уверавају да се не ради о параноји. Сваке године се у САД, по његовом регистру, од нечег поједеног разболи око 76 милиона људи (четвртина становништва) од којих 325.000 потражи помоћ у болници, док 5.000 издахне.    

Систем за безбедност исхране је без довољно новца, лоше организован и више посвећен задовољавању приватних интереса него заштити јавног здравља – тврди Ерик Шлосер, аутор књиге "Нација брзе хране". Разлог за тако лоше стање, он налази и у околности да власти "гледају кроз прсте" великим изборним донаторима из ресторанских и гиганата прехрамбене индустрије.

Дошло је и до кадровског повезивања, каже и наводи да је доскорашњи лобиста произвођача говедине постао шеф кабинета у министарству пољопривреде, док је један од руководилаца Управе за лекове и храну – донедавно био директор Националног удружења прерађивача хране. Ситуацију погоршава, написао је у "Њујорк тајмсу", и претерана бирократизација. Као пример помиње безбедносни статус – јаја. Ако нису напрсла – у надлежности су Управе за лекове и храну, а ако су напрсла – за њих је задужено министарство пољопривреде.

Треба, закључује, објединити рад надлежних служби. И спречити да донације произвођача хране удаљавају политику од бриге за опште здравље, тако да, на пример, правосуђе почне да "гледа у зубе таквим поклонима".

Али, донације све више ремете и рад – судства. Чак толико да би теразијама богиње правде у овдашњој верзији могле да се доцртају свежњеви новчаних прилога – сугерише Дороти Самјулес, истраживач њујоршког дневника.

У овој земљи, извештава, чак 86 одсто судија подлеже грађанским изборима, као што је то случај с кандидатима за политичке функције, па и методи за освајање места у трибуналима све више личе на кампање за улазак у Белу кућу, парламент, гувернерску канцеларију. Али, док су грађани већ прилично огуглали на улогу новца у политици, узнемирава их раст његовог утицаја на правосуђе, које доживљавају као оазу обавезне непристрасности.

Сукоб интереса

Истраживање у Охају оправдава таква страховања. Од 215 случајева могућног "сукоба интереса" судије су доказале своју "незаинтересованост само у девет предмета. Група за реформу правосуђа извештава, такође, да је више од половине од 2.428 анкетираних судија признало да су примљене донације бар у неколико случајева утицале на доношење њихових одлука.

Иако се увиђа штетност донација на суђење, оне – вртоглаву расту. У Мисисипију су такви прилози по појединачној изборној кампањи судија достигли суму од милион долара, док су пре две године износили 400.000. У Невади се стигло до сличне своте, иако 13 од 17 кандидата није имало изборне ривале. Од укупно сакупљених 1,7 милиона долара није утрошено 634.000, али примаоци нису били обавезни да врате тај вишак…

Наводећи низ примера скретања судија од правде ка одлукама којима изражавају захвалност донаторима, ауторка указује да се тако озбиљно нарушавају и темељи правосуђа – неутралност и независност. Смањује се, наравно, и ефикасност легалног система и јавног поверења у делиоце правде.

Највише страдају, као и обично, најнемоћнији. Поготову ако се нађу у спору с моћним финансијерима судијских изборних кампања.

Примећено је, уз то, да оваква застрањивања остављају без одговарајуће заштите – човекову средину и здравље људи. Небезбедни су, тако, постали и залогаји, због чега поменути арканзаски предострожник у ресторану прво тражи – сапун.

То хигијенско средство могло би да постане и симбол следеће фазе у развоју правосуђа. За прање руку умрљаних у систему "рука руку мије"…