Домети логоровања на Волстриту

Сада када су им њујоршки плавци помогли да бомбастично изађу у најширу јавност, појединци проричу да је покрет који од 17. септембра кампује на Волстриту јасан знак да је стигла врућа америчка јесен после „арапског пролећа” и европског лета.

Већина од око 700 демонстраната који су у суботу увече ухапшени пуштена је већ наредног јутра или раније, а уписани су да су реметили „ред и мир”. Бар тако гласи отпусница из полицијске станице која им је дата. 

Међутим, снимци су обишли планету. Мобилни телефони уживо су забележили како су полицајци сваком понаособ стављали лисице на руке, а пре него што су одведени аутобусима у марицу, „грађани репортери” тражили су од њих да у камеру узвикну своје име, презиме и коментар. Све је то истог трена постало видљиво и чујно на „Јутјубу”, „Твитеру”, „Фејсбуку”...

Јуче су попут „зомбија” – маскираних избељених лица и црвеном бојом крви – ови „окупатори Волстрита” пресретали бизнисмене у сивим оделима, ташнама и машнама који су јурили на посао. Вести да је покрет добио следбенике у још двадесетак градова Америке (Лос Анђелес, Чикаго, Бостон, Сијетл...) сустизале су једна другу. Канађани ће касније у октобру отпочети „окупацију” Торонта.

Без обзира на муњевито проширење, покрет свој активизам своди на играње по „танкој жици између протеста и провокације” и по мишљењу колумнисте „Дејли биста” могао би да произведе супротан ефекат од свог циља: да од себе отуђи више људи него што ће их привући.

Тиме би била пропуштена сјајна шанса да незадовољство диктатом финансијских институција, које су демократију свеле на узалудно гласање без правог избора, покрене озбиљније промене и не сведе се само на атрактивни перформанс, самом себи циљ.

Скептици међу америчким аналитичарима не верују да би покрети „без вођства, структуре и одређенијег плана” могли да се претворе у неку значајнију снагу, или да понесу критичну масу. Напротив, они ће, како се наглашава, због своје анархичне структуре, само отупети оштрицу с правом незадовољних друштвених слојева и спречити могућност промене.

Европска аналитичка елита, међутим, много озбиљније схвата „скупштине незадовољника”, које су премијерно 15. маја запоселе централни трг Врата сунца у Мадриду, да би се потом прошириле по свим градовима у Шпанији, а понеко је подигао шатор и у Паризу, Лиону, Тулузу.

У исто време када је сазивана окупација Волстрита, преко европских интернет мрежа незадовољни су позивани и на марш на Брисел. Десетине тих ходочасника ухапшени су накратко на париском Сен Жермену.

Пре тога на сличан начин сазвана је побуна у Лондону, која се претворила у неконтролисано паљење и пљачкање продавница са луксузном робом и проширила се по целом острву. То је за сада једини насилнички бунт у Европи. Све остало више личи на Вудсток него на „арапско пролеће”, како је прокоментарисала једна египатска блогерка.

Али покрет незадовољних управо то и хоће, одговарају шпански коментатори који схватају да је „циљ кампера да скупштинским окупљањима под ведрим небом на градским трговима и улицама разбију окоштале хијерархијске структуре демократије”.

Нове технологије им омогућавају да се без вођства окупљају и да се њихове организације шире хоризонтално, а не по пирамидалној вертикали. Они нису „зомбији”, каквим их представљају амерички медији, већ управо супротно – покушавају да освесте људе који следе зомбијевске корпорацијске диктате.

Не могу се, како објашњава бивши челник шпанских социјалиста Фелипе Гонсалес, извлачити паралеле ни са „арапским пролећем”. Јер док се пролетос арапски свет борио за демократију и свргавање диктатора, европски покрет незадовољника тражи другачију истинитију демократију која се неће слепо клањати банкарским налозима.

Срушимо Вол (зид, на енглеском) па нека буде само улица (стрит), подједнако добра за све грађане, стоји на једном од плаката у кућној изради, донетог на доњи Менхетен код Бруклинског моста. Други картон иронично нуди Белу кућу на продају, оном ко да највише пара.

Ако ово нису јасни циљеви, онда је стварно све ово само парада. А организација ће доћи сама по себи, тврде „окупатори”. Већ се у „парку слободе”, где кампују, створила апотека, мапа са распоредом догађања у целој Америци, обавештајни штанд, папири. Најважније од свега – ту су лаптопи и мобилни. Преко њих се бришу све границе.