Букет за невесту

Јесен је време свадби када младенци ужурбано припремају своје славље.Осим бурме и венчанице, венчани букет, код нас познатији као бидермајер, неизбежан је младин модни детаљ. Бидермајер је ода женствености, лепоти, заводљивости и гламуру жене, али и браку. Без њега је церемонија венчања незамислива. Али, увек је питање како одабрати прави у обиљу цветова, стилова, креација?

Избор је заиста велики, али у бидермајеру увек треба да преовладава омиљени цвет невесте.

– Због изузетне лепоте, облика и мириса, ружа, краљица цвећа, можда је најчешће употребљаван цвет. Ту су орхидеја, савршено лепа и достојанствена, кале, једноставне и елегантне, затим духовно јак и мирисан бели крин или богородичин цвет… Чест избор је и ситније цвеће, јер оно потенцира љупкост, крхкост, нежност, фрезија, ранункула, алстромерија, ђурђевак, пољско

цвеће... – каже Нада Родић, креативни кoнсултант за цветни дизајн у цвећари „Флора Мира” у Београду.

Класика, етно или „готик” стил

Класичан венчани букет увек је актуелан. Али, савремени дизајн подразумева и трагање за новим облицима. Све је популарнији бидермајер као слап, који се састоји од букета и цветног репа, као и дуг и танак букет који се носи преко руке, за шта је најпогодније цвеће са дугачким дршкама, као што су кале. Заступљен је и минимализам, а огледа се у облицима јасног израза, понекад је довољан само један цвет у руци невесте. У моди су и романтични „ретро” букети, попут оних од сто година, са зеленилом, украшени разним бисерима и чипканим трачицама.

Враћамо се и традицији, која подразумева употребу домаћег цвећа и зеленила, као што су богородичина трава, птичје млеко, свекрвин језик, буђаво девојче, бабина свила, госпин цвет... Често су саставни део и чуваркућа, романтично и мирисно биље – рузмарин, босиљак и смиље, затим сезонско ситно ливадско цвеће, хајдучка трава, камилица...

Све је са доста симболике, а рустичан дизајн је дизајн за душу, он је завичајни и природан, карактеришу га особености подручја са кога потичу. Тако ће бидермајер, рецимо, за невесту из Херцег Новог бити украшен и шкољкицама, гранчицама и плодовима мандарине или нара, млада из Кикинде носиће у рукама букет са минијатурним бундевама, а она из Пирота марамице са карактеристичним мотивима.

(Фото: Милан Јанковић)

Као додаци цвећу појављују се разни други плодови, грозд, минијатурне јабуке, кестен, кукуруз, стручак жита, а није чудо ако се у бидермајеру нађу украсни лук – предивна љубичаста лопта, бели лук, љута папричица, печурке, шишарке…

– Модни хир су црни бидермајери! На Западу црну боју сматрају бојом елеганције и моћи, а у нашој традицији црна боја се везује за жалост, па су такви бидермајери крајње необични. Такозвани „готик” стил диктира мистичан изглед букета по боји цвећа, али и по пропратним детаљима, као што су црна чипка, плиш, кристални каменчићи, перје... Ови оригинални бидермајери су само за храбре, а тако екстравагантан цветни аранжман прави се од црних лала или тамнобордо ружа, које вуку на црно, зову их блек бакара. Могу имати и црни држач за букет са сребрним детаљима – набраја Нада Родић.

Било некад…

Од најранијих времена цвеће заузима изузетно место у церемонији венчања. Знатно старији свадбени украси од бидермајера били су венчићи од трава и гирланде који су се носили око главе, о чему сведоче записи још из трећег века. Обичај ношења венчаног букета потиче из античких времена. Прављени су од бршљана, чичка и вреса у комбинацији са пољским цвећем и лековитим и зачинским биљем, јер се веровало да имају магичну моћ да отерају зле духове из будућег дома младенаца. Једно време био је обичај да се у венчани букет ставља мирођија, да би је након церемоније младенци појели и тиме појачали своју сексуалну жељу. Лековито и зачинско биље касније је замењено је свежим цвећем, а мењају се и облици венчаних букета.

По неким историјским подацима, раскошни венчани букети сачињени од мирисних белих цветова наранџе, који су симболизовали жену у пуној лепоти и зрелости, долазе из арапске традиције. Доласком Арапа од седмог до деветог века на Сицилију, обичај ношења венчаног букета постаје и важан део западне културе.

Током периода романтизма у 18. и 19. веку венчања у белом сасвим су се усталила, а омиљени су били цветови поморанџе, руже, мирте, орхидеје, гарденије. Почетком 20. века букети постају још богатији, направљени углавном од ситнијег цвећа и гомиле трака које падају, на чијим крајевима су били привезани цветови и зеленило. Затим опет долази време мањих, па већих, раскошнијих, екстравагантнијих.

И пупољак, и цвет

Као и увек, округли букети су популарни. Иначе, бидермајер стил у аранжирању цвећа (назван по истоименом стилу који се испољио кроз моду, намештај, уметност, књижевност) инспирисан је германским обичајима из 19. века, а главно обележје било је слагање цвећа у концентричним круговима, као знак вечне љубави. Коришћено је и зеленило, а често и кора лимуна и поморанџе, уз додатак јасмина и нане, због мириса.

Иако се још увек могу пронаћи бидермајери направљени од свиленог цвећа, они нису више популарни, за разлику од осамдесетих година 20. века, када су били хит.

– Увек се користи непаран број цветова, зато што је непаран број асиметричан и жив. Цвет у пупољку симбол је новог живота и наде, а расцветани указују на напредак и бујност. Као и у 18. веку, када су почела да се практикују венчања у белом, доминантна је бела боја (шампањ, снежнобела, леденобела, боја млека и ваниле), као симбол апсолутне духовне и физичке чистоте, што су основне претпоставке за дуг и срећан живот. У бидермајеру могу да се нађу детаљи који изненађују, скрећу пажњу и појављују се на неочекиваним местима. Баш све може да се искористи. Дугмад, жица, огледалца, перле, бисери модерни украси од стакла, рафија, сатенске траке, као и природни материјали који бидермајеру дају посебну чар, лишће, гранчице… –истиче Нада Родић.