Buket za nevestu

Jesen je vreme svadbi kada mladenci užurbano pripremaju svoje slavlje.Osim burme i venčanice, venčani buket, kod nas poznatiji kao bidermajer, neizbežan je mladin modni detalj. Bidermajer je oda ženstvenosti, lepoti, zavodljivosti i glamuru žene, ali i braku. Bez njega je ceremonija venčanja nezamisliva. Ali, uvek je pitanje kako odabrati pravi u obilju cvetova, stilova, kreacija?

Izbor je zaista veliki, ali u bidermajeru uvek treba da preovladava omiljeni cvet neveste.

– Zbog izuzetne lepote, oblika i mirisa, ruža, kraljica cveća, možda je najčešće upotrebljavan cvet. Tu su orhideja, savršeno lepa i dostojanstvena, kale, jednostavne i elegantne, zatim duhovno jak i mirisan beli krin ili bogorodičin cvet… Čest izbor je i sitnije cveće, jer ono potencira ljupkost, krhkost, nežnost, frezija, ranunkula, alstromerija, đurđevak, poljsko

cveće... – kaže Nada Rodić, kreativni konsultant za cvetni dizajn u cvećari „Flora Mira” u Beogradu.

Klasika, etno ili „gotik” stil

Klasičan venčani buket uvek je aktuelan. Ali, savremeni dizajn podrazumeva i traganje za novim oblicima. Sve je popularniji bidermajer kao slap, koji se sastoji od buketa i cvetnog repa, kao i dug i tanak buket koji se nosi preko ruke, za šta je najpogodnije cveće sa dugačkim drškama, kao što su kale. Zastupljen je i minimalizam, a ogleda se u oblicima jasnog izraza, ponekad je dovoljan samo jedan cvet u ruci neveste. U modi su i romantični „retro” buketi, poput onih od sto godina, sa zelenilom, ukrašeni raznim biserima i čipkanim tračicama.

Vraćamo se i tradiciji, koja podrazumeva upotrebu domaćeg cveća i zelenila, kao što su bogorodičina trava, ptičje mleko, svekrvin jezik, buđavo devojče, babina svila, gospin cvet... Često su sastavni deo i čuvarkuća, romantično i mirisno bilje – ruzmarin, bosiljak i smilje, zatim sezonsko sitno livadsko cveće, hajdučka trava, kamilica...

Sve je sa dosta simbolike, a rustičan dizajn je dizajn za dušu, on je zavičajni i prirodan, karakterišu ga osobenosti područja sa koga potiču. Tako će bidermajer, recimo, za nevestu iz Herceg Novog biti ukrašen i školjkicama, grančicama i plodovima mandarine ili nara, mlada iz Kikinde nosiće u rukama buket sa minijaturnim bundevama, a ona iz Pirota maramice sa karakterističnim motivima.

(Foto: Milan Janković)

Kao dodaci cveću pojavljuju se razni drugi plodovi, grozd, minijaturne jabuke, kesten, kukuruz, stručak žita, a nije čudo ako se u bidermajeru nađu ukrasni luk – predivna ljubičasta lopta, beli luk, ljuta papričica, pečurke, šišarke…

– Modni hir su crni bidermajeri! Na Zapadu crnu boju smatraju bojom elegancije i moći, a u našoj tradiciji crna boja se vezuje za žalost, pa su takvi bidermajeri krajnje neobični. Takozvani „gotik” stil diktira mističan izgled buketa po boji cveća, ali i po propratnim detaljima, kao što su crna čipka, pliš, kristalni kamenčići, perje... Ovi originalni bidermajeri su samo za hrabre, a tako ekstravagantan cvetni aranžman pravi se od crnih lala ili tamnobordo ruža, koje vuku na crno, zovu ih blek bakara. Mogu imati i crni držač za buket sa srebrnim detaljima – nabraja Nada Rodić.

Bilo nekad…

Od najranijih vremena cveće zauzima izuzetno mesto u ceremoniji venčanja. Znatno stariji svadbeni ukrasi od bidermajera bili su venčići od trava i girlande koji su se nosili oko glave, o čemu svedoče zapisi još iz trećeg veka. Običaj nošenja venčanog buketa potiče iz antičkih vremena. Pravljeni su od bršljana, čička i vresa u kombinaciji sa poljskim cvećem i lekovitim i začinskim biljem, jer se verovalo da imaju magičnu moć da oteraju zle duhove iz budućeg doma mladenaca. Jedno vreme bio je običaj da se u venčani buket stavlja mirođija, da bi je nakon ceremonije mladenci pojeli i time pojačali svoju seksualnu želju. Lekovito i začinsko bilje kasnije je zamenjeno je svežim cvećem, a menjaju se i oblici venčanih buketa.

Po nekim istorijskim podacima, raskošni venčani buketi sačinjeni od mirisnih belih cvetova narandže, koji su simbolizovali ženu u punoj lepoti i zrelosti, dolaze iz arapske tradicije. Dolaskom Arapa od sedmog do devetog veka na Siciliju, običaj nošenja venčanog buketa postaje i važan deo zapadne kulture.

Tokom perioda romantizma u 18. i 19. veku venčanja u belom sasvim su se ustalila, a omiljeni su bili cvetovi pomorandže, ruže, mirte, orhideje, gardenije. Početkom 20. veka buketi postaju još bogatiji, napravljeni uglavnom od sitnijeg cveća i gomile traka koje padaju, na čijim krajevima su bili privezani cvetovi i zelenilo. Zatim opet dolazi vreme manjih, pa većih, raskošnijih, ekstravagantnijih.

I pupoljak, i cvet

Kao i uvek, okrugli buketi su popularni. Inače, bidermajer stil u aranžiranju cveća (nazvan po istoimenom stilu koji se ispoljio kroz modu, nameštaj, umetnost, književnost) inspirisan je germanskim običajima iz 19. veka, a glavno obeležje bilo je slaganje cveća u koncentričnim krugovima, kao znak večne ljubavi. Korišćeno je i zelenilo, a često i kora limuna i pomorandže, uz dodatak jasmina i nane, zbog mirisa.

Iako se još uvek mogu pronaći bidermajeri napravljeni od svilenog cveća, oni nisu više popularni, za razliku od osamdesetih godina 20. veka, kada su bili hit.

– Uvek se koristi neparan broj cvetova, zato što je neparan broj asimetričan i živ. Cvet u pupoljku simbol je novog života i nade, a rascvetani ukazuju na napredak i bujnost. Kao i u 18. veku, kada su počela da se praktikuju venčanja u belom, dominantna je bela boja (šampanj, snežnobela, ledenobela, boja mleka i vanile), kao simbol apsolutne duhovne i fizičke čistote, što su osnovne pretpostavke za dug i srećan život. U bidermajeru mogu da se nađu detalji koji iznenađuju, skreću pažnju i pojavljuju se na neočekivanim mestima. Baš sve može da se iskoristi. Dugmad, žica, ogledalca, perle, biseri moderni ukrasi od stakla, rafija, satenske trake, kao i prirodni materijali koji bidermajeru daju posebnu čar, lišće, grančice… –ističe Nada Rodić.