Уредба у колизији са самим законом

Не постоји друштво које нема проблем са корупцијом и у коме она не представља мању или већу опасност. Међутим, корупција је посебно опасна за државе у транзицији, које тек треба да задобију поверење грађана, изграде стабилне институције и предвидљив правни систем. Сама Европска унија се дефинише као клуб уређених, а не богатих држава, док је постојање владавине права увек било кључни услов за приступање овој заједници. Хрватска је прва земља која је почела преговоре о приступању отварањем поглавља „владавина права” и која ће са њим и завршити преговоре. Нема сумње да је то почетак праксе коме ће, између осталих, бити подвргнута и Србија.

Велика опасност за државе у транзицији је такозвана системска корупција. У последњем извештају Европске комисије о стању у Србији не користи се ова синтагма али сепомињу изрази који могу имати слично значење.

Рак рану нашег правног система, које је жариште корупције, представљају пропусти у систему јавних набавки. Распрострањена пракса је тзв. анексирање уговора, злоупотреба поступака по хитности, као и договарање понуђача. Концесије и јавноприватно партнерство нису обухваћени важећим законом о јавним набавкама из 2009. године. Комуналне делатности су битан сегмент јавних набавки, али у Србији нису добро регулисане.Велики проблем у примени важећегзакона о јавним набавкама је члан 6, који предвиђа Анекс 1А и Анекс 1Б списка услуга које могу, односно морају бити спроведене у складу са Уредбом о јавним набавкама мале вредности, која је у колизији са самим законом. Ово представља извор велике забринутости да се на заобилазан начин искључују процедуре јавних набавки у већем делу набавке услуга.

У нашем систему јавних набавки ван домета закона остали су и токови који се дешавају приликом планирања потреба наручилаца. У том смислу, Државна ревизорска институција морала би да испитује целисходност располагања јавнимсредствима, чак и у случајевима када је набавка остварена у оквиру одобрених буџетских средстава и у складу са законом. Државна ревизорска институција требало би да испитујеи набавке које су изузете од примене закона о јавним набавкама, попут војске и полиције. Додатни проблем у систему јавних набавки представља поступак током и након закључења уговора о набавци, где може доћи до знатних одступања од тендерских услова – другим речима до дезавуисања процедуре која претходи закључењу уговора.

Вредност јавних набавки на годишњем нивоу у Србији је око четири милијарде евра, што чини око 15 одсто друштвеног производа. Сваки проценат уштеда, дакле, има велики значај. За разлику од куповине за сопствене потребе, лице које купује државним новцем није мотивисанода најефикасније троши средства и подложно је корупцији. Основни механизми за промену постојећег начина понашања су озбиљнији правни оквир, строжа буџетска и екстерна финансијска контрола, обезбеђивање јавности поступка и ефикасне конкуренције међу понуђачима, као и делимична централизација јавних набавки.

Добра вест је што се приступа изменама основног закона, али у његову израду би требалоукључити све релевантне стручњаке и измене овог прописа не усвајати пре него што сви одговарајући подзаконски акти не буду припремљени.

*Главни уредник научног часописа ,,Изазови европских интеграција”