Истина се не сахрањује

НИШ – Јавно исказане бројне сумње родитеља, којима су тек рођена деца наводно умрла одмах после доласка на свет, а у ствари су, према њиховим тврдњама, жива, провераване су од 2003. године донедавно и код највиших органа Србије. Овим сумњама бавио се, поред полиције и тужилаштава, и посебно формиран Анкетни одбор Народне скупштине Србије, који је, образложено је, основан ради утврђивања истине о новорођеној деци несталој из породилишта у више градова Србије. Овај орган српског парламента донео је и конкретне закључке и, посебно, предлог мера за утврђивање истине о евентуалној "трговини бебама у Србији".

У најкраћем те мере односе се на деблокаду МУП-а, тужилаштава и судова, формирање специјалне јединице полиције са стручњацима из области крвних деликата, за организовани криминал и трговину људима, поступање по свим кривичним пријавама родитеља о несталој деци и посебно увођењу појачаног надзора над вођењем, чувањем и архивирањем медицинске документације. Једна од главних усвојених мера у Скупштини Србије јесте и обавеза измене правне регулативе по којој би се "институција" застарелости била измењена, односно да се хитно уради измена Породичног и Кривичног закона по којем су до сада случајеви крађе новорођенчади застаревали после само десет година.

Сумње у почетку неколико стотина, а касније чак на хиљаде родитеља у нашој земљи да су им тек рођене бебе украдене, да је при том, како би се заварао траг, сачињавања лажна документација о смрти новорођенчади, да се бебама трговало у последње три деценије и да су оне продаване брачним паровима без деце, али и све што се догађало после потраге за истином у коју су родитељи кренули, преточене су у књигу под насловом "Рођени да нестану" коју је ових дана објавио нишки новинар Миша Ристовић.

– Осим разговора са родитељима који сумњају да су њихова деца после рођења украдена, а потом била предмет трговине бебама, али да су данас жива, у књизи је објављена и велика документација коју брачни парови поседују. Догађале су се парадоксалне ситуације да су проглашена мртвом одмах по рођењу, деца ипак уредно пријављивана матичним службама, позивана на вакцинацију, у школу и војску, што је код родитеља изазивало нове сумње и наносило им још већи бол. Исто тако у књизи су објављена досадашња истраживања полиције и тужилаштава после поднетих кривичних пријава брачних парова против лекара и другог медицинског особља у десетинама градова у Србији. Скоро да нема породилишта у земљи, од Суботице до Врања, и од Зајечара и Пирота до Ваљева и Ужица, на које није пала велика сумња да је било крађе новорођенчади, а потом и трговине бебама. Посебан део у књизи посвећен је управо одлукама и исказаној искреној спремности највиших државних органа Србије да се једном засвагда, али без икаквих обзира према било коме, утврди и јавно искаже истина о организованом криминалу у болницама и породилиштима у нашој земљи у последњих тридесет и више година – каже Миша Ристовић.