Најјаче странке опстале – одлетели "јоги летачи"

Константно смањивање броја изборних листа политичких партија које желе да уђу у парламент, од увођења вишепартијског живота у Србији, с почетка деведесетих година прошлог века до данас, одраз је дешавања на политичкој сцени на којој највеће странке опстају захваљујући реалној снази, сматрају аналитичари.

Политичких аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да смањење броја политичких групација које претендују на учешће у политичком животу преко уласка у Скупштину Србије представља наставак развоја вишестраначког живота у Србији. Према његовим речима, то представља другу етапу у формирању вишестраначког система у Србији, коју карактерише смањивање броја политичких актера и профилисање политичке сцене по идеолошким обрасцима. "Видело се после много изборних изјашњавања и учешћа многих партија у власти и опозицији ко заправо има реалну политичку снагу да се такмичи", казао је он и оценио да то представља одраз вишепартијске борбе у којој опстају најјачи.

Станковић је оценио да ће се тај тренд наставити и да ће већ на следећим изборима бити још мање странака и коалиција које ће покушавати да постану део политичког живота.

Програмски директор Цесида Марко Благојевић оценио је да је смањене броја изборних листа после демократских промена, у односу на изборе током деведесетих година прошлог века, знак "уозбиљавања српске политичке сцене и најкрупнијих играча" на њој. "Реч је о нормалном политичком процесу", рекао је Благојевић и додао да је могуће да наредну владу формирају "само три политичке странке".

Он је подсетио и да је после парламентарних избора у децембру 2000. године владу формирало 18 политичких странака, а да је после избора 2003. у влади учествовало пет политичких партија.

Први вишестраначки избори у Србији одржани су 9. децембра 1990. године, када је за 250 посланичких места конкурисало 1.707 кандидата које су предложиле 44 странке и удружења грађана, а тада су у Србији биле регистрованое 53 политичке партије.

На претходним изборима, одржаним 28. децембра 2003. године, за 250 посланичких места такмичили су се кандидати са 19, од којих је у парламент ушло шест изборних листа, а мандате су расподелили посланици из 12 странака.

У међувремену, са политичке сцене нестале су многе странке које су углавном увесељавале народ као "јоги летачи", разне варијанте политичких партија које су у свом називу носиле префикс – радикали, попут странке "Никола Пашић", а више се не оглашавају ни председнички кандидати "Муја лопов" и Никола Шећероски.