Докторска титула за 200 долара

Не морате полагати пријемни испит. Не морате никада ући у учионицу, нити учити. Потребно је само да уплатите одређени износ новца и на кућну адресу, у року од пет до 15 дана, добићете диплому која потврђује да сте мастер или чак и доктор наука. У пакету обично стиже од 10 до 30 различитих докумената који прате диплому, у посебну понуду улази и кожни рам, а да би све било што уверљивије, можете добити и капу са дипломског испита.

Иако звучи као виц, то није случај – Србија великом брзином добија нове докторе наука, чак и професоре. Виртуелни универзитети који нуде инстант диплому постају прави хит међу младима, који најчешће бирају баш докторске титуле.

Најчувенији „универзитет” који нуди диплому на основу „вашег досадашњег знања и пословног искуства” је Ешвуд, који је у јавности први пут поменут пре три године када је професор једног медицинског факултета из унутрашњости био оптужен да је фалсификовао своју титулу. Истрага је лане обустављена.

Поменути „универзитет” већ на почетној страници наводи да до академског звања могу да дођу сви без полагања пријемног и испита, само на основу најмање две године радног искуства. Под тим термином, следи објашњење, подразумева се било који посао, војна служба, разни курсеви, радионице и тренинзи, али и хоби, путовања, животни стил, волонтерске активности, писање, читање, слушање…

На овом „универзитету” најјефтинија је средњошколска диплома (349 долара), мастер је око 1.000, а докторат, у зависности да ли вам је потребна и теза или не – 2.125 долара. На неким „универзитетима”, међутим, докторска диплома може да се добије и за 200 долара.

– Ја сам купио специјални пакет за 2.267 долара, што је добар попуст јер сам добио и диплому средње школе и мастер и то за онолико пара колико бих платио докторат. Стигло ми је за 15 дана и послато је из Пакистана. Ја се бавим пословима физичко-техничког обезбеђења и ова диплома ми значи у међународним контактима, а лепо изгледа и на зиду канцеларије, оставља утисак на клијенте – казао је за наш лист Ђ. П. из Београда и додао да је његова другарица купила докторску диплому из астрологије на Белфорд универзитету. Пошиљка је стигла из Уједињених Арапских Емирата.

У понуди већине „универзитета” се не наводи назив „високошколске институције”, а оно што је свима заједничко јесте да не постоји ни физичка адреса, тако да осим имена, „студент” не зна ни у којој држави „студира”. Познаваоци ове проблематике кажу да је углавном у питању Индија, одакле у последње време стиже и велики број почасних доктората.

Занимљиво је да неки од њих дају и статистички преглед продатих диплома. Рошвил универзитет тако наводи да годишње прими 45.862 захтева, највише из области рачуноводства (око 9.000). Популарне су и дипломе из бизнис администрације, криминалистичке психологије, људских ресурса, права, информационих технологија, масовних медија и медицине.

У групи питања које се најчешће постављају, наводи се и оно – шта написати уколико не постоји иконица са називом програма из којег желим да добијем диплому. Одговор је – једноставно напишите назив. А нуде се акупунктура, анатомија, аеронаутика, хипнотерапија, поморско инжењерство, библиотекарство, историја, женске студије, астрологија, буквално било која област која некоме може да падне на памет. Међу најчешћим питањима су и она као што је – да ли дипломе изгледају као праве – са потврдним одговором аргументованим детаљима о боји, дебљини и квалитету папира, фонту слова…

Поједини „универзитети” имају и посебну понуду – одреди годину и месец дипломирања тј. докторирања, а у опцијама се нуде године почевши од 1955, са напоменом да су најпопуларнији месеци мај и децембар.

„Универзитети” углавном наводе и да су акредитовани код Борда за акредитовање Интернет универзитета и Светске комисије за интернет акредитацију, која је по највећој светској енциклопедији Википедији, регистрована на Кајманским острвима.

То, међутим, није довољно да би се запослили у Србији, јер је неопходна нострификација. У Ректорату Универзитета у Београду казали су да се до сада нису сусрели са захтевом за нострификацију дипломе стечене на овај начин. Владимир Микић је објаснио да је у последње четири године признато укупно 1.225 страних високошколских исправа, а највише нострификација затражили су студенти из Либије.

Он додаје да се универзитет приликом доношења одлуке о непризнавању стране високошколске исправе руководи пре свега одлуком претходне инстанце, односно факултета. Будући да надлежна факултетска већа чине (најчешће редовни) професори, по природи ствари упућени у проблематику компаративног изучавања конкретних научних дисциплина, каже, универзитет сматра да је, по правилу, одлука факултетских тела меродавна.

А онима који су и после читања овог текста остали одлучни у намери да стекну виртуелну диплому поручујемо да сачекају 31. октобар – дају се попусти од 10 одсто за наруџбине у току Ноћи вештица.