Мало наде за спас Палића

Суботица – „Први пут сам овде видео неко језеро у тако лошем стању“, искрено описује свој сусрет са Палићем почетком године Мишел Роман, хидролог из Немачке.

– Овде се стално говори о потреби измуљивања језера, јер је слој муља на језерском дну различите висине, а има га и до једног метра. Међутим, то је мера која „лечи“ симптом, а не и узрок „болести“ језерске воде – каже нам Роман и додаје да би измуљивање требало да се ради паралелно или након низа других активности које би на дуги рок могле да побољшају непрозирну и непривлачну водену површину.

Као саветник у предузећу „Парк Палић“ Роман је овде стигао посредством ГИЗ-а, немачке организације за међународну сарадњу, а у оквиру ЦИМ програма за упућивање стручњака из Немачке и ЕУ у земље у развоју како би потпомогли одређене области. Девет месеци је предано изучавао историју језера, процењивао параметре о квалитету воде, разговарао са десетинама стручњака и сада за „Политику“ каже да је спасавање Палића могуће, да наука има решење и за овако плитка равничарска језера, и да су у свету таква решења примењена много пута.

Мишел Роман је урадио пресек загађивача језера и означио црне тачке, а то је сливање непречишћених или бар недовољно пречишћених отпадних вода града и околине у Палић, као и дифузно загађивање кроз пољопривредну активност на појединим деловима око језера. Његова оцена се у потпуности слаже са мишљењем овдашњих стручњака. Међутим, када је реч о мерама које треба предузети, Романово мишљење је нешто другачије.

– Град је предузео најважнији корак и изградио најмодернији пречистач у Србији који ради од маја 2009. године. Присуство азота у води пре изградње пречистача било је у просеку око 35 милиграма по литру, што су вредности септичке јаме. Сада је то на нивоу 10 и испод 10 милиграма по литру, што је европски стандард. Фосфор, као најважнији елеменат који храни алге, које опет онда доводе до загушења језера, сада је са пет или чак шест милиграма сведен на ниво мањи од једног милиграма по литру, што је такође европски стандард. Али, Суботица са тим не може да буде задовољна, јер код оваквих плитких језера треба да владају строжа мерила – наводи Роман.

Важно је да Палић напокон заврши своју канализациону мрежу и сву отпадну воду одведе на пречистач уместо да је непречишћену убацује у Лудашко језеро. Мишел Роман заговара и стварање заштитног појаса око језера, од десет или двадесет метара, који би током целе године имао зелени покривач како би биљке везале земљу да се под утицајем кише и ветра не преноси у језеро.

– Људима који ту имају њиве треба помоћи и едуковати их, да не страхују од заштитног појаса – каже Роман наглашавајући да би такав појас имао и вредност за посетиоце и рекреативце на Палићу.

Како се незванично процењује, недостаје између три и четири милиона евра за изградњу канализационе мреже око Палића и спољњег крака који би отпадну воду са Палића, уместо да је директно убацује у језеро, одвео на пречистач. Тек паралелно са тим има смисла, објашњава Роман, радити и измуљивање језера. Иако је то мера од које сви највише очекују, она је у ствари само решење за последице, али не и за узрок загађења.