Тужбе против Пољске

Специјално за "Политику"

ВАРШАВА, 18.  децембра – Организација немачких изгнаника из Пољске предала је крајем прошле недеље Европском суду за људска права у Стразбуру првих двадесетак тужби против Пољске у којима се тражи одштета за имовину без које су изгнаници остали по депортацији. Тај потез је одмах наишао на реаговање с највишег места у Варшави – осудио га је председник Пољске Лех Качињски.

"Предали смо 22 тужбе суду. Та бројка ће веома брзо бити удвостручена", изјавио је у Берлину портпарол Удружења за пруске захтеве Гервалд Станко, који је истовремено заменик директора фирме, регистроване за утеривање дуга за послератне штете нанете Немцима у Пољској. Тужиоци траже од пољске државе одштету или враћање  (реституцију) одузете имовине.

Председник Качињски је одмах упозорио да овај корак може поново нанети штету пољско-немачким односима. "Стално сам страховао да ће једном, уз помоћ европских правних механизама, бити отворени процеси који ће имати веома деструктивни утицај на односе низа земаља", рекао је Качињски и упозорио да ствар "прети веома опасним развојем".

Он је подсетио да је у време када је био градоначелник Варшаве наложио да се направи стручна процена штета које је пољском главном граду начинила немачка окупација 1939–1945. Процена је износила 45,3 милијарде долара за 80 одсто уништеног града и за 700.000 мртвих. Тада је Качињски запретио да ће Варшава тужити Немачку и тражити ту суму као одштету, уколико протерани Немци буду наставили да преко судова траже враћање имовине.

Удружење за пруске захтеве, иначе, већ годинама прети да ће преко суда тражити одштете или враћање имовине. Иако су га основали изгнаници из Шлеске и источне Пруске, ово удружење је најављивало да је спремно да заступа и интересе судетских Немаца, исељених 1945–1946. из тадашње Чехословачке. 

Правни стручњаци не дају, међутим, много наде на успех овим тужбама, пре свега зато што судови, углавном, одбијају да пресуђују у споровима, насталим пре усвајања одговарајућих међународних конвенција о људским правима, крајем четрдесетих година, то јест тек пошто је дошло до протеривања више милиона шлеских, пруских и судетских Немаца. Неки стручњаци указују да је, ипак, немогуће унапред предвидети са сигурношћу реакције независних судова.

Захтеви овог пруског удружења су изазивали огорчење већ годинама у Пољској пре него што су на власт дошла браћа, близанци, Качињски (Јарослав је премијер и шеф владајуће странке Право и правда), али се то огорчење отвореније исказује у последњих годину дана. Пољски премијер је у октобру позвао немачку владу да спречи активности ових организација којима се оспоравају послератни имовинско-правни односи у Пољској.

Немачка канцеларка Ангела Меркел је одбила, као и њени претходници, да се Немачка уговорно одрекне имовинских  захтева изгнаника према Пољској. Потврдила је само досадашњи став да влада неће подржавати индивидуалне захтеве, али да не може спречити да приватна лица подносе захтеве. Немачка, наиме, већ дуже време заступа став да кад би  уговорно одбацила имовинске захтеве изгнаника морала би на крају да их исплати Савезна Република Немачка.