Tužbe protiv Poljske

Specijalno za "Politiku"

VARŠAVA, 18.  decembra – Organizacija nemačkih izgnanika iz Poljske predala je krajem prošle nedelje Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu prvih dvadesetak tužbi protiv Poljske u kojima se traži odšteta za imovinu bez koje su izgnanici ostali po deportaciji. Taj potez je odmah naišao na reagovanje s najvišeg mesta u Varšavi – osudio ga je predsednik Poljske Leh Kačinjski.

"Predali smo 22 tužbe sudu. Ta brojka će veoma brzo biti udvostručena", izjavio je u Berlinu portparol Udruženja za pruske zahteve Gervald Stanko, koji je istovremeno zamenik direktora firme, registrovane za uterivanje duga za posleratne štete nanete Nemcima u Poljskoj. Tužioci traže od poljske države odštetu ili vraćanje  (restituciju) oduzete imovine.

Predsednik Kačinjski je odmah upozorio da ovaj korak može ponovo naneti štetu poljsko-nemačkim odnosima. "Stalno sam strahovao da će jednom, uz pomoć evropskih pravnih mehanizama, biti otvoreni procesi koji će imati veoma destruktivni uticaj na odnose niza zemalja", rekao je Kačinjski i upozorio da stvar "preti veoma opasnim razvojem".

On je podsetio da je u vreme kada je bio gradonačelnik Varšave naložio da se napravi stručna procena šteta koje je poljskom glavnom gradu načinila nemačka okupacija 1939–1945. Procena je iznosila 45,3 milijarde dolara za 80 odsto uništenog grada i za 700.000 mrtvih. Tada je Kačinjski zapretio da će Varšava tužiti Nemačku i tražiti tu sumu kao odštetu, ukoliko proterani Nemci budu nastavili da preko sudova traže vraćanje imovine.

Udruženje za pruske zahteve, inače, već godinama preti da će preko suda tražiti odštete ili vraćanje imovine. Iako su ga osnovali izgnanici iz Šleske i istočne Pruske, ovo udruženje je najavljivalo da je spremno da zastupa i interese sudetskih Nemaca, iseljenih 1945–1946. iz tadašnje Čehoslovačke. 

Pravni stručnjaci ne daju, međutim, mnogo nade na uspeh ovim tužbama, pre svega zato što sudovi, uglavnom, odbijaju da presuđuju u sporovima, nastalim pre usvajanja odgovarajućih međunarodnih konvencija o ljudskim pravima, krajem četrdesetih godina, to jest tek pošto je došlo do proterivanja više miliona šleskih, pruskih i sudetskih Nemaca. Neki stručnjaci ukazuju da je, ipak, nemoguće unapred predvideti sa sigurnošću reakcije nezavisnih sudova.

Zahtevi ovog pruskog udruženja su izazivali ogorčenje već godinama u Poljskoj pre nego što su na vlast došla braća, blizanci, Kačinjski (Jaroslav je premijer i šef vladajuće stranke Pravo i pravda), ali se to ogorčenje otvorenije iskazuje u poslednjih godinu dana. Poljski premijer je u oktobru pozvao nemačku vladu da spreči aktivnosti ovih organizacija kojima se osporavaju posleratni imovinsko-pravni odnosi u Poljskoj.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je odbila, kao i njeni prethodnici, da se Nemačka ugovorno odrekne imovinskih  zahteva izgnanika prema Poljskoj. Potvrdila je samo dosadašnji stav da vlada neće podržavati individualne zahteve, ali da ne može sprečiti da privatna lica podnose zahteve. Nemačka, naime, već duže vreme zastupa stav da kad bi  ugovorno odbacila imovinske zahteve izgnanika morala bi na kraju da ih isplati Savezna Republika Nemačka.