У Италију са Стефаном

Ради вечерашњег концерта, али и неких других важних музичких ствари, јуче су пред новинаре изашли Иван Тасовац, директор Београдске филхармоније, и њихов „гост”, наш истакнути виолиниста Стефан Миленковић. Публици на Коларцу вечерас ће се представити још један гост – Чарлс Оливијери Манро, канадски диригент, а на програму концерта су, из „Популарног циклуса” Београдске филхармоније, дела Вагнера, Паганинија, Сен-Санса и Листа.

Ова добро посећена прес-конференција одржана је у „предсобљу” Филхармоније, што је за Ивана Тасовца био згодан шлагворт да на шаљив начин прозбори нешто о неким сасвим озбиљним стварима: „Оркестар мора да проба и ми смо... у овом ходнику. Дакле, треба нам нова зграда...” Читав овај сусрет протекао је, мање-више, у сличном, ведром тону.

Тасовац је најавио велику турнеју њиховог оркестра по Италији, где ће током 15 дана у децембру концерте одржати у 13 градова. Програм са којим ће се тамо представити јесте и овај вечерашњи, али и са још два њихова концерта овога месеца на Коларцу, са диригентима Виторијом Брешанијем и Младеном Тарбуком и пијанистом Павелом Кашпаром. Сви они кренуће на ово велико музичко путовање. Директор Београдске филхармоније рекао је и да је, пре само неколико сати, потписан уговор са агенцијом „Опус 3”, која ће организовати велику турнеју нашег оркестра у САД, 2014. године. Подсетио је такође и да је почела регионална сарадња са Словеначком и Загребачком филхармонијом, пројекат назван „Пика-точка-тачка”. Чули смо и да ће, осим сталног госта шефа-диригента Мухаија Танга, Београдска филхармонија идуће сезоне имати и сталног гостујућег диригента Александера Рахбарија, чувеног Иранца из Аустрије. У тој сезони први ће дириговати оркестром на девет, а други на пет концерата.

Добро расположени виолиниста Стефан Миленковић, дугогодишњи сарадник овог оркестра, поводом вечерашњег концерта и скорашње турнеје по Италији, изјавио је:

„Драго ми је што сам последњих година све чешће овде. Драго ми је и што ћу свирати Паганинија, који је и опера, и карневал, и мелодрама, и демонстрација виолинске технике... Он је деликатан и за виолинисту и за оркестар. Једва чекам и наш пут у Италију, где сам некад живео и где и данас живи део моје породице. Иначе, веома је забавно радити са канадским маестром.”

Упитан на шта је тачно мислио кад је рекао ово последње, виолиниста је објаснио: „Ја, просто, волим када ми је забавно ово што радим, а овај диригент успева да створи такву атмосферу. Не можемо бити само озбиљни.” Испричао је и да је у последњем месецу и по дана већ трећи пут Европи, да лети у Америку на само пет дана, па га чека пут у Бразил... То је прокоментарисао: „Више не знам где ми је глава... У ствари знам – у авиону.” Он је и доживотни професор на Универзитету у Илиноису, где има 16 студената.

Све то, каже, тера те да си стално у некаквом музичком гарду, мораш бити истинска сценска личност и поседовати такмичарски карактер. Ако тога нема, онда је најбоље да баците виолину. За правог уметника сваки концерт прилика је да се покаже још бољим, али дешава се и да „забрља”. На питање да ли се то и њему догађа, Миленковић је рекао:

„Зар има таквих који никад не погреше? Па, од мојих гршака могао би се направити читав један концерт за виолину и оркестар”, нашалио се. „Ствар је у следећем: сви ми грешимо, само што се највећима то мало ређе дешава.”