Бура у Алибунару

Алибунар – Необичан је улазак у Алибунар јер се спуштате озбиљном низбрдицом ка центру села и седишту општине, што је за равничаре права вратоломија. Ни председници општина се не хапсе сваки дан, али се и то догодило у Алибунару. Стрмина као да симболизује животни и политички пут главнокомандујућег општинске администрације Алибунара Данијела Кишмартонакоји језавршио иза решетака пре више од недељу дана.

Био је полицајац, па је под још нејасним околностима напустио МУП. Са чланском картом једне политичке партије (ДС), запослио се као портир или обезбеђење у згради општине, али је у тој кући са дивном дворишном баштом, временом напредовао, попевши се на сам врх локалне моћи. Најпре се ка том врху кретао као општински возач, а потом као координатор за капитална улагања у Јужном Банату. И, коначно, као председник општине. Део ове каријере описан је на званичном сајту општине, а део смо чули од његових политичких пријатеља и противника.

И, био би то амерички сан да није српски. Сада се тридесетшестогодишњи Кишмартон налази у притвору у Панчеву. У саопштењу МУП-а кратко је наведено да је, са позиције председника општине, захтевао и примио 5.000 евра од једног пољопривредног произвођача из Владимироваца, како би му обезбедио доделу обрадивог државног пољопривредног земљишта у површини већој од оне која му припада.

– Био је то потпуни шок, али смо се брзо консолидовали, како бисмо показали стабилност – каже Душан Јовановић који је од прошлог петка постао овлашћени потписник жиро-рачуна општине.

Што значи да, одлуком скупштине, Јовановић обавља дужност првог човека локалне администрације. Неколико дана после хапшења председника, одборници су сменили заменика председника општине Милана Ћурувију, ветерана политичке сцене на локалу, који је у више наврата, а готово 14 година, био председник општине. Што као шеф СПС-а, што као председник групе грађана. Док разговарамо, преко пута зграде општине, сеоским путем тутњи државна делегација. Министар унутрашњих послова Ивица Дачић стиже у радну посету полицијској станици Алибунар.

Управо нам Ћурувија каже како је у време док је он водио општину, 2003. године, Кишмартон запослен као портир. Ћурувија је неколико година касније, управо Кишмартону постао заменик. Ту дужност је обављао око две године.

– После његовог хапшења су ме сменили, како не бих постао председник општине. Сада у општини влада расуло – напомиње Ћурувија, тражећи да се, због чињенице да је владајућа већина једногласно подржавала одлуке Кишмартона, у општину уведу принудне мере. Али и Ћурувијина истоимена група грађана је чинила ту већину, а он сам био други човек општине. Међутим, Ћурувија одговара:

– Био сам, али само на папиру.

Сада је Ћурувија, као шеф СПС-а за Јужни Банат, заправо најоштрији критичар владајуће већине, коју чине ДС и ДСС. И тврди да у Алибунару има много мутне воде. Алибунар је, поред Панчева, прави политички раритет на локалу који наставља традицију кохабитације Коштуница–Тадић. Локални шеф Коштуничине странке Војислав Диклић заменио је Ћурувију на месту заменика председника општине и стабилизовао коалицију.

У канцеларији новог чувара општинског печата Душана Јовановића (ДС), у којој доминира портрет Зорана Ђинђића, Диклић каже да је савез „жутих” и „плавих” за три и по године у општини Алибунар, састављеној од 10 села, донео више него све претходне коалиције у последње две деценије.

– Завршавамо велику спортску халу у Банатском Карловцу, изместили смо велику депонију која је била усред села у року од шест месеци, завршавамо капелу на гробљу у Алибунару – кажу Јовановић и Диклић. И понављају:

– Идемо даље. Именоваћемо ускоро новог председника општине. Ми смо били блиски сарадници ухапшеног председника и не можемо да коментаришемо ништа о том случају. Волели бисмо да човек докаже своју невиност. Волели бисмо и да га посетимо у затвору, али због интереса истраге, то није дозвољено – каже коалициони двојац.

Ускоро очекују и прави инвестициони бум, који ће, тврде, запушити уста свим неверним томама. Већ дуго су у преговорима са великом мултинационалном компанијом са седиштем у Дубаију, која би у атару Алибунара требало да отвори погоне за производњу и позапошљавала силне људе који, углавном, немају посао. Испред продавнице у центру села, пензионер Велибор Станић, некадашњи општински портир коме је друштво у чуварској кућици некада правио приправник Кишмартон, суморно тврди:

– Цела општина живи од пензија. Плате примају само школа, општина и МУП. Имали сте овде некад фабрике, радило се, а сада све пропада. Кишмартон је долазио да се угреје. После је напредовао.     

Његов колега пензионер, али полицајски, са Кишмартоном је радио заједно у МУП-у. 

– Сећам се да је суспендован као млади полицајац јер је претукао неку битангу. Био је у праву, а скрајнут је. И ваљда се тада опаметио. Видео је како у Србији можеш да успеш. И учланио се – смеје се горко стари полицајац који се није учланио.

И не каје се. Не може да преживи до првог, али је бар слободан.

----------------------------------------------

Званична биографија

На званичном сајту општине Алибунар истакнута је званична биографија Данијела Кишмартона. У њој се наводи да је он од 2003. године службеник МУП-а. Од 2003. до 2008. био је запослен у општинској управи на различитим дужностима. Од 2008. је био координатор Фонда за капитална улагања за Јужни Банат. Члан Демократске странке од 2000. године.