БиХ: Скуп живот, а мале плате

Од нашег сталног дописника

САРАЈЕВО, 18. децембра – Просечна плата у Федерацији БиХ износи 609 конвертибилних марака. Најбоље су, међутим, плаћени запослени у банкарству, чија примања прелазе 1.150 КМ. Нешто су нижа примања у осигуравајућим друштвима, док су на овој лествици најбоље плаћени, према подацима Федералног завода за статистику, снабдевачи струје и гаса чији просек плата износи 890 КМ. Следе запослени у јавној управи – 817 КМ, затим здравству – 697, образовању 639. Најлошије су плаћени радници у грађевинарству – 415, затим угоститељству – 425, трговини – 433, прерађивачкој индустрији – 456, индустрији – 546, пољопривреди – 578 КМ...

Релације се нису битније промениле у односу на социјалистички период, али стандард је лошији управо због стопе незапослености која је око 40 одсто. Уз оне запослене у привилегованим гранама (финансијско посредовање, електродистрибуција...) најбоље пролазе они који су на буџету, јер су њихова примања редовна, иако нису висока – за разлику од масе запослених у привреди од којих мали број прима редовне и пристојне плате. Већина је принуђена да штрајкује и тако долази до плата, као и да ради на црно што се посебно односи на трговину, угоститељство и грађевинарство. Али, људи су присиљени да ћуте и иду логиком – дај шта даш, а често не стигне ништа.

Најлошије живе пензионери, јер се њихова примања закључно са новембром крећу од 183 до 829 КМ. Од 314.000 пензионера, колико их има у Федерацији БиХ, 1.600 прима највећу, а 248.000 најнижу пензију. Како већина њих неретко тражи лекарску помоћ, добар део њихових пензија одлази приватним лекарима и на лекове. Преживљава се тако што се новчаница и она најмања, "пет пута обрне док се не потроши", а великом броју пензионера буџет допуњава родбина из иностранства.

Статистика бележи да просечна потрошачка корпа у Федерацији БиХ износи 482 КМ а како се евиденција води на нивоу градова подаци показују да је најскупљи живот у Широком Бријегу са потрошачком корпом од 530 КМ. Да статистика може дати погрешну слику показује и тај податак јер је евидентно да је управо у тој општини, као и у читавој западној Херцеговини, стандард грађана далеко већи него у осталим деловима Федерације. Потрошачка корпа у Сарајеву износи 480, Зеници 493, у Горажду 462 КМ... Конвертибилна марка фиксно је везана за евро ( 1 евро – 1,95 КМ) али то не значи да нема инфлације јер цене расту, тако да је статистика за првих десет месеци у овој години, у односу на првих десет месеци у 2005, забележила инфлацију од 8,1 одсто.

Велики проценат незапослених, ниске плате и још ниже пензије не спречавају велике трговинске ланце да у БиХ отварају продајне центре по узору на оне западноевропске. Најшири асортиман робе је надомак купца па ко може нека изволи. Они сиромашни се облаче на бувљацима, а грађани пуног џепа у бутицима познатих фирми.

Када су у питању артикли који спадају у потрошачку корпу, најскупљи су они из Словеније, а најјефтинији из Србије, уз то што је велика понуда из ове прве а мала из друге државе. Да ли је то због чињенице што је роба која је у заједничкој држави долазила из Словеније била увек на цени или је у питању брзина трговаца испод Алпа који су Босну "поклопили" одмах после рата може се анализирати, али не треба испустити из вида чињеницу да су трговци у Федерацији имали и још увек имају, отпор према свему што долази из Србије. Има тога и код грађана тако да понуда робе из Србије и није велика. Купују се кондиторски производи, пиво, месне прерађевине... и они ценама озбиљно конкуришу произвођачима из Хрватске, БиХ, а посебно Словеније, каже Зоран Бојовић, представник Привредне коморе Србије уз напомену да квалитет робе, без обзира о којој се ради, не заостаје за оном којој потрошачи, по навици, дају предност. Напротив, добар део робе која долази из Србије осим ценом може да конкурише и квалитетом. Они који су тога свесни спремни су да путују у Републику Српску да би тамо нашли бољи асортиман, уз прихватљивије цене.