Нова Кингова ујдурма

За њега кажу да није ушао, већ да је упао у свет бокса, у којем се на годишњем нивоу обрћу стотине милиона долара. Харизматични тамнопути Американац са накострешеном косом Дон Кинг напунио је недавно 74 године, али је још увек у доброј кондицији, тако да и даље има водећу улогу у организацији најспектакуларнијих борби.

Самопрокламовани "краљ бокаса", који то заиста и јесте, направио је нову ујдурму: тешком категоријом завладали су белци са простора бившег Совјетског Савеза, па је у таквим околностима, којима је наравно увелико допринео, почео широм Америке грозничаво да тражи црнце који ће са трона скинути "омражене Русе".

Уосталом животни мото Дона Кинга је: "Само у Америци". И он свакодневно живи баш тако. Додуше, први велики посао направио је давне 1974, у главном граду тадашњег Заира Киншаси, где је организовао антологијски меч: Мухамед Али – Џорџ Формен, по многима најквалитетнији у историји бокса. Ту борбу названу "Тутњава у џунгли" финансирала је влада Заира са за оно време енормних 10 милиона долара, а  Дон Кинг је све сјајно осмислио и изванредно реализовао. То је био почетак, а потом је створио мноштво светских шампиона, међу којима се издвајају: Мајк Тајсон, Ивандер, Холифилд, Хулио Цезар Чавез, Берннард Хопкинс, Рикардо Лопез, Феликс Тринидад, Азума Нелсон...

Међу рекордима везаним за Дон Кинга је и организација меча са највећом посетом, када је 20. фебрура 1993. године на стадиону "Ацтека" у Сидад Мексику, победу националног хероја Чавеза против Американца Грега Хаугена видело чак 132.247 гледалаца, чиме су ушли у Гинисову књигу рекорда.

Међутим, нису ретки боксери који су имали веома непријатна искуства са својим патроном Доном Кингом, а посебно је остао упечатљив случај "гвозденог" Мајка Тајсона, који је једном љутито изјавио:

– Он је најлошији могући промотор за црне боксере, гори него иједан белац у том послу.

Критика некадашњег миљеника није много забринула Кинга, коме је у мислима само згртање новца, због чега не преза ни од чега. Иза њега су и године проведене у затвору због убиства, али и место у елитном друштву најуспешнијих Афроамериканаца у прошлом веку по избору "Њујорк тајмса".