Човек за нове изазове

Професор Петар Сеферовић недавно је постао директор Клинике за кардиологију КЦС. Редовни професор Медицинског факултета у Београду и кардиолог изузетног угледа један је од водећих европских експерата за срчану слабост, као и болести срчаног мишића и перикарда. У разговору за „Политику” професор Сеферовић говори о стању ове важне струке, перспективи нове генерације кардиолога, великом конгресу коме је Београд домаћин следећег маја, разлозима за оптимизам срчаних болесника...

Како видите даљи развој кардиологије у Клиничком центру Србије?

Клиника за кардиологију КЦС има читав низ врхунских експерата млађе генерације који су, то треба нагласити, лидери у својим областима на европској кардиолошкој сцени. Уз адекватне нове технологије и подршку управе КЦСовај огроман кадровски потенцијал може да направи реалне помаке на нашој и светској кардиолошкој сцени. Међутим, брига о сваком болеснику, уз топао и хумани однос, мора бити у центру промена које се планирају. Пресудно важна ће и даље бити стална едукација и сарадња са водећим центрима у свету, као и учешће у међународним истраживачким пројектима.

На колико младих доктора се ослања кардиологија КЦС-а и каква је њихова перспектива?

Клинички центар Србије је увек обраћао посебну пажњу на едукацију и рад са младим докторима. На Клиници за кардиологију Клиничког центра Србије ради двадесетак младих доктора, а како је кардиологија једна од најконкурентнијих дисциплина, сви су они били одлични студенти. Сматрам да им је перспектива веома добра и да ће уз упоран рад и велико залагање успети да постану врсни стручњаци.

Да ли су врхунски кардиолози КЦС-а, признати у Европи, адекватно награђени или „трпе реалност” као и други стручњаци у нашој земљи?

На Клиници за кардиологију ради десетак експерата из разних субспецијалности, који се сматрају врхунским европским стручњацима. Области интервентне кардиологије и срчане инсуфицијенције су у овом смислу најистакнутије о чему говори и предстојећи београдски конгрес о срчаној инсуфицијенцији. Примања врхунских кардиолога су изнад просека лекара специјалисте. На Клиници за кардиологију дух рада још је више на страни ентузијазма и бриге за болесника, а мање на страни финансијске компензације.

Да ли срчани болесници могу да очекују услугу по највишим стандардима или треба да гледају ка иностранству?

Веома смо поносни што је кардиологија једна од специјалности која је у могућности да осигураницима у Републици Србији пружи врхунску кардиолошку услугу у највећем броју случајева. Иако је Србија мала, средње развијена европска земља, ниво лечења у кардиологији је апсолутно по европским стандардима.

Како објашњавате да болести срца и срчана слабост изазивају све већу медијску пажњу?

Болести срца су свуда у свету, па нажалост и у нашој земљи, најчешћи узрок оболевања и смртности. Срчана слабост је стање у коме промене у структури и функцији срца смањује његову способност да обезбеди довољну количину крви која је потребна организму. У Европи чак 15 милиона људи има срчану слабост, а сваке се године број нових пацијената увећа за 3,6 милиона. Код особа старијих од 70 година чак 10-20 одсто популације има срчану слабост, а смртност је 50 одсто у прве четири године болести. Само у САД се годишње потроши око 35 милијарди долара на лечење ових болесника.

Ти подаци захтевају додатну бојазан. Има ли неких оптимистичких вести?

Нови лекови, побољшана организација збрињавања ових болесника, нове интервентне методе и хируршке интервенције пружају наду да ће у будућности прогноза ових болесника бити боља.

Европски конгрес о срчаној слабости биће умају 2012. у Београду. Да ли се тиме само остварује вишедеценијски сан српских кардиолога о организацији великог професионалног окупљања, или конгрес има и неко додатно значење?

Неколико генерација кардиолога у нашој земљи је имало исти сан – да се наше удружење интегрише у врхунске међународне токове и да се добије организација неког од великих европских стручних састанака. Све до данас, то из разних разлога није било могуће, чак ни у много мирнијим и политички повољнијим временима. Захваљујући нашем вишегодишњем упорном раду у овој области и мом ангажману у Борду Европске асоцијације за срчану слабост Београд је добио организацију престижног Европског конгреса о срчаној слабости 19-22. маја 2012. године, првом који се приређује у овом делу Европе.

Како се, мање упућенима, може описати значај конгреса?

Европски конгрес је врхунски интернационални састанак највишег ранга који ће окупити између 4.000 и 5.000 европских и светских кардиолога. Додељивање његове организације је изузетна част, не само за мене као председника научног одбора конгреса, већ и велико признање за Србију, нашу медицину и кардиологију.

Колико „вреди” један овакав конгрес, имајући у виду да учесници (кардиолози) важе за госте који добро троше?

Сем несумњиве едукативне користи, овај састанак има и важан економски ефекат за град Београд који се процењује на око пет милиона евра.

Имате ли неку професионалну жељу?

Био бих професионално срећан да се поново покрене програм трансплантације срца за шта сам се припремао још деведесетих година у највећем светском центру у Хјустону.