Опране паре за терористе

Схема финансирања тероризма прањем новца показује стварање прихода радом малих трговина или великих трговинских ланаца, ресторана, пружањем туристичких услуга...

То су делатности које располажу великим износима готовог и жиралног новца. Остварени приход се пребацује на рачуне власника или повезаних лица, али се користи и за улагање у некретнине. Средства се усмеравају и хуманитарним организацијама, користе се и за закључивање уговора о животном или неживотном осигурању, улажу у берзанске трансакције широм света као и на рачуне фронт компанија. Фиктивним трошковима невладиних организација, симулираним уговорима о осигурању, преварама осигуравајућих друштава, намештеним интернет аукцијама, али и сасвим легалним електронским трансферима средства се усмеравају геометријском прогресијом на велики број интернационалних банкарских рачуна.

Овако раслојена средства се затим путем интернационалних банкарских трансфера поново полажу на нове и нове банкарске рачуне правних и физичких лица широм света. Кредитним картицама, издавањем чекова или коришћењем интернет банкарских трансфера, интернет аукција, интернет игара на срећу или једноставним интернет куповинама, средства се несметано и неприметно лако перу и трансферишу широм света до свог крајњег одредишта, терористичких организација и терориста.

Терористи се данас, радинеометаног, благовременог и сигурног финансирања својих активности,поред нелегалних токова све више одлучују да користе и сасвим легалне новчане канале за трансфере својих средстава. У те сврхе користе услуге легалних финансијских институција, као што су пословне банке, офшор банке и друге финансијске институције попут штедионица, кредитних организација, лизинг компанија, организација специјализованих за електронске трансфере новца, осигуравајућих компанија, брокерских компанија, инвестиционих фондова, аукционих кућа...

У финансијску подлогу тероризма уткане су свакако и нити легалног новца богатих појединаца и држава. Један од у данашње време најпознатијих и најзначајнијих примера, за овакву врсту финансирања тероризма легалним новцем, свакако представља деловање доскора најпознатијег и најтраженијег терористе данашњице и савремене људске цивилизације, саудијског милијардера Осаме бин Ладена.

У савременим околностима постоје и намере за извођење терористичких акција за чије финансирање су потребна скромна средства, такозване јефтине терористичке акције.

Добар пример је прикупљања легалног новца од великог броја појединаца, популарно назван „јогурт пројекат”. Већ је запажено да се од муслимана у појединим европским земљама траже мали доприноси, толико колико износи цена једне чашице јогурта. На тај начин је створена могућност да се финансира локална терористичка ћелија с неколико хиљада долара или евра. Наравно, прикупљање средстава се по оснивању ћелије сукцесивно и даље наставља. Овај вид обезбеђивања средстава у пракси се још популарно назива и „терористички самодопринос”.

У последње време све је присутнији вид финансирања тероризма посредством разних невладиних организација. Према објављеним подацима разних служби безбедности, Бин Ладенова организација је успела да временом створи целу софистицирану мрежу у појединим земљама Балканског полуострва

*Из књиге „Финансирање тероризма путем прања новца“, издавач научно удружење „Наука и друштво Србије“ из Београд

Коста Сандић