Oprane pare za teroriste

Shema finansiranja terorizma pranjem novca pokazuje stvaranje prihoda radom malih trgovina ili velikih trgovinskih lanaca, restorana, pružanjem turističkih usluga...

To su delatnosti koje raspolažu velikim iznosima gotovog i žiralnog novca. Ostvareni prihod se prebacuje na račune vlasnika ili povezanih lica, ali se koristi i za ulaganje u nekretnine. Sredstva se usmeravaju i humanitarnim organizacijama, koriste se i za zaključivanje ugovora o životnom ili neživotnom osiguranju, ulažu u berzanske transakcije širom sveta kao i na račune front kompanija. Fiktivnim troškovima nevladinih organizacija, simuliranim ugovorima o osiguranju, prevarama osiguravajućih društava, nameštenim internet aukcijama, ali i sasvim legalnim elektronskim transferima sredstva se usmeravaju geometrijskom progresijom na veliki broj internacionalnih bankarskih računa.

Ovako raslojena sredstva se zatim putem internacionalnih bankarskih transfera ponovo polažu na nove i nove bankarske račune pravnih i fizičkih lica širom sveta. Kreditnim karticama, izdavanjem čekova ili korišćenjem internet bankarskih transfera, internet aukcija, internet igara na sreću ili jednostavnim internet kupovinama, sredstva se nesmetano i neprimetno lako peru i transferišu širom sveta do svog krajnjeg odredišta, terorističkih organizacija i terorista.

Teroristi se danas, radineometanog, blagovremenog i sigurnog finansiranja svojih aktivnosti,pored nelegalnih tokova sve više odlučuju da koriste i sasvim legalne novčane kanale za transfere svojih sredstava. U te svrhe koriste usluge legalnih finansijskih institucija, kao što su poslovne banke, ofšor banke i druge finansijske institucije poput štedionica, kreditnih organizacija, lizing kompanija, organizacija specijalizovanih za elektronske transfere novca, osiguravajućih kompanija, brokerskih kompanija, investicionih fondova, aukcionih kuća...

U finansijsku podlogu terorizma utkane su svakako i niti legalnog novca bogatih pojedinaca i država. Jedan od u današnje vreme najpoznatijih i najznačajnijih primera, za ovakvu vrstu finansiranja terorizma legalnim novcem, svakako predstavlja delovanje doskora najpoznatijeg i najtraženijeg teroriste današnjice i savremene ljudske civilizacije, saudijskog milijardera Osame bin Ladena.

U savremenim okolnostima postoje i namere za izvođenje terorističkih akcija za čije finansiranje su potrebna skromna sredstva, takozvane jeftine terorističke akcije.

Dobar primer je prikupljanja legalnog novca od velikog broja pojedinaca, popularno nazvan „jogurt projekat”. Već je zapaženo da se od muslimana u pojedinim evropskim zemljama traže mali doprinosi, toliko koliko iznosi cena jedne čašice jogurta. Na taj način je stvorena mogućnost da se finansira lokalna teroristička ćelija s nekoliko hiljada dolara ili evra. Naravno, prikupljanje sredstava se po osnivanju ćelije sukcesivno i dalje nastavlja. Ovaj vid obezbeđivanja sredstava u praksi se još popularno naziva i „teroristički samodoprinos”.

U poslednje vreme sve je prisutniji vid finansiranja terorizma posredstvom raznih nevladinih organizacija. Prema objavljenim podacima raznih službi bezbednosti, Bin Ladenova organizacija je uspela da vremenom stvori celu sofisticiranu mrežu u pojedinim zemljama Balkanskog poluostrva

*Iz knjige „Finansiranje terorizma putem pranja novca“, izdavač naučno udruženje „Nauka i društvo Srbije“ iz Beograd

Kosta Sandić