Савет ЕУ и Косово одређују датум избора

Датум одржавања нових парламентарних избора зависиће од процене власти колико је овде „наплатив“ став Савета ЕУ о захтеву Србије за чланство у ЕУ, затим, од развоја ситуације на Косову, прилика у буџету, али и од тога у коликој ће опасности бити власт кад је реч о подршци у парламенту. Ако Демократска странка, односно владајућа коалиција, процени да није у ризику ни због једног од ових питања, тада није искључено да ће избори бити крајем априла. Онако како се доскора мислило.

Међутим, будући да се о изборима све више „шушка“, није искључено ни да ће избори бити одржани раније, можда већ у фебруару, како мисле неки аналитичари.

А „шушкање“ о датуму избора сада стиже како из редова власти тако и опозиције. Председница Скупштине Србије Славица Ђукић Дејановић изјавила је, иако је последњи законски рок за расписивање парламентарних избора 11. март, а за одржавање 11. мај, да је не би изненадило да избори буду одржани у децембру или у јануару. С друге стране, председник Српске напредне странке Томислав Николић је оценио да је очигледно да ћемо изборе имати раније него што је Влада тврдила и да не би био изненађен уколико бисмо ових дана стигли до тога.

Могућу нову димензију у актуелне изборне најаве унела је и одлука Либерално-демократске партије да више не гласа ни за један закон у овом скупштинском сазиву и захтев те партије упућен Влади Србије да објави план рада до 9. децембра или да буду расписани избори. Корак ЛДП-а, захваљујући чијој подршци су усвајани бројни закони са европске агенде, заправо је оснажио и став Савеза војвођанских Мађара, странке која је претходно условила Владу да неће гласати за ребаланс буџета ако не буду усвојени њихови амандмани.

Иако неки познаваоци скупштинских прилика тврде да би то могло довести у питање парламентарну већину, потпредседница Демократске странке Јелена Триван је, с друге стране, поручила да не види разлог за расписивање избора, јер је владајућа коалиција, како је навела, „стабилна упркос турбуленцијама“.

Разлог да до избора дође нешто раније, према речима Зорана Стојиљковића, професора Факултета политичких наука, могла би да буде процена да треба искористити исход онога што се очекује почетком децембра у Бриселу и да треба пожурити. „После тога немате шта да капитализујете. Нећете, рецимо, имати добре привредне вести или богзна какве резултате у смањивању незапослености“, објашњава он.

Други разлог због којег може доћи до ранијих избора јесте то што ће, како каже, бити све напетије одржавати парламентарну већину после става ЛДП-а. „Ако ставови Европског савета буду ’дунули ветар у леђа’ владајућој коалицији, она ће пре расписати изборе него што ће ризиковати да немају већину око неког закона“, уверен је.

А, имајући у виду изборне рокове, он наглашава да избори, ако до њих дође раније, вероватно, не би били пре почетка фебруара. „Ако се, пак, процени да власт није у ризику ни од једног ни од другог, ето нама ипак избора у априлу“, каже наш саговорник, додајући да би то заправо било оно што су аналитичари и раније говорили – између краја јануара и средине априла.

Политички аналитичар Бранко Радун мисли да све зависи од процене ДС-а, односно од ситуације у буџету, ситуације на Косову, али и од тога какви ће сигнали долазити из ЕУ. Власт не би улазила у изборе, према Радуновим речима, ако би на Косову почело да се дешава нешто лоше, а она се покаже да је немоћна да нешто уради.

Имајући у виду да избори већ у децембру, односно јануару, не би изненадили ни Дејановићеву ни Николића, дакле, ни власт ни опозицију, питали смо Радуна коме би заправо више одговарало да бирачи што пре кажу своју реч. Радун истиче да онај ко дефинише датум, размишља да њему буде најмање лоше. „То значи да ће сходно процени онога шта ће се дешавати од Нове године, дефинисати датум избора који је за Демократску странку и владајућу коалицију ако не оптималан, оно најмање лош.“

У вези с дилемом да ли, после изнетих ставова ЛДП-а и СВМ-а у Скупштини, али и ДС-а, постоји парламентарна већина, Радун каже да, за разлику од свих европских држава у којима се зна да ли влада има или нема већину, у Србији постоји „дијалектичка већина“, односно да те већине – „и има и нема“, па, „могу да буду у праву и једни и други“.

Сада је, примећује Радун, у игри „различита трговина“, мање странке уцењују ДС, односно владајућу коалицију неким тренутним уступцима, позицијом пред изборе, али и постизборном коалицијом. „Ми вас нећемо подржавати, ако ви нама сада не гарантујете да ћемо и после избора бити с вама у коалицији“, преноси Радун ту логику у којој „те мање странке настоје да се некако закаче за воз владајуће коалиције“.