Savet EU i Kosovo određuju datum izbora

Datum održavanja novih parlamentarnih izbora zavisiće od procene vlasti koliko je ovde „naplativ“ stav Saveta EU o zahtevu Srbije za članstvo u EU, zatim, od razvoja situacije na Kosovu, prilika u budžetu, ali i od toga u kolikoj će opasnosti biti vlast kad je reč o podršci u parlamentu. Ako Demokratska stranka, odnosno vladajuća koalicija, proceni da nije u riziku ni zbog jednog od ovih pitanja, tada nije isključeno da će izbori biti krajem aprila. Onako kako se doskora mislilo.

Međutim, budući da se o izborima sve više „šuška“, nije isključeno ni da će izbori biti održani ranije, možda već u februaru, kako misle neki analitičari.

A „šuškanje“ o datumu izbora sada stiže kako iz redova vlasti tako i opozicije. Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović izjavila je, iako je poslednji zakonski rok za raspisivanje parlamentarnih izbora 11. mart, a za održavanje 11. maj, da je ne bi iznenadilo da izbori budu održani u decembru ili u januaru. S druge strane, predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić je ocenio da je očigledno da ćemo izbore imati ranije nego što je Vlada tvrdila i da ne bi bio iznenađen ukoliko bismo ovih dana stigli do toga.

Moguću novu dimenziju u aktuelne izborne najave unela je i odluka Liberalno-demokratske partije da više ne glasa ni za jedan zakon u ovom skupštinskom sazivu i zahtev te partije upućen Vladi Srbije da objavi plan rada do 9. decembra ili da budu raspisani izbori. Korak LDP-a, zahvaljujući čijoj podršci su usvajani brojni zakoni sa evropske agende, zapravo je osnažio i stav Saveza vojvođanskih Mađara, stranke koja je prethodno uslovila Vladu da neće glasati za rebalans budžeta ako ne budu usvojeni njihovi amandmani.

Iako neki poznavaoci skupštinskih prilika tvrde da bi to moglo dovesti u pitanje parlamentarnu većinu, potpredsednica Demokratske stranke Jelena Trivan je, s druge strane, poručila da ne vidi razlog za raspisivanje izbora, jer je vladajuća koalicija, kako je navela, „stabilna uprkos turbulencijama“.

Razlog da do izbora dođe nešto ranije, prema rečima Zorana Stojiljkovića, profesora Fakulteta političkih nauka, mogla bi da bude procena da treba iskoristiti ishod onoga što se očekuje početkom decembra u Briselu i da treba požuriti. „Posle toga nemate šta da kapitalizujete. Nećete, recimo, imati dobre privredne vesti ili bogzna kakve rezultate u smanjivanju nezaposlenosti“, objašnjava on.

Drugi razlog zbog kojeg može doći do ranijih izbora jeste to što će, kako kaže, biti sve napetije održavati parlamentarnu većinu posle stava LDP-a. „Ako stavovi Evropskog saveta budu ’dunuli vetar u leđa’ vladajućoj koaliciji, ona će pre raspisati izbore nego što će rizikovati da nemaju većinu oko nekog zakona“, uveren je.

A, imajući u vidu izborne rokove, on naglašava da izbori, ako do njih dođe ranije, verovatno, ne bi bili pre početka februara. „Ako se, pak, proceni da vlast nije u riziku ni od jednog ni od drugog, eto nama ipak izbora u aprilu“, kaže naš sagovornik, dodajući da bi to zapravo bilo ono što su analitičari i ranije govorili – između kraja januara i sredine aprila.

Politički analitičar Branko Radun misli da sve zavisi od procene DS-a, odnosno od situacije u budžetu, situacije na Kosovu, ali i od toga kakvi će signali dolaziti iz EU. Vlast ne bi ulazila u izbore, prema Radunovim rečima, ako bi na Kosovu počelo da se dešava nešto loše, a ona se pokaže da je nemoćna da nešto uradi.

Imajući u vidu da izbori već u decembru, odnosno januaru, ne bi iznenadili ni Dejanovićevu ni Nikolića, dakle, ni vlast ni opoziciju, pitali smo Raduna kome bi zapravo više odgovaralo da birači što pre kažu svoju reč. Radun ističe da onaj ko definiše datum, razmišlja da njemu bude najmanje loše. „To znači da će shodno proceni onoga šta će se dešavati od Nove godine, definisati datum izbora koji je za Demokratsku stranku i vladajuću koaliciju ako ne optimalan, ono najmanje loš.“

U vezi s dilemom da li, posle iznetih stavova LDP-a i SVM-a u Skupštini, ali i DS-a, postoji parlamentarna većina, Radun kaže da, za razliku od svih evropskih država u kojima se zna da li vlada ima ili nema većinu, u Srbiji postoji „dijalektička većina“, odnosno da te većine – „i ima i nema“, pa, „mogu da budu u pravu i jedni i drugi“.

Sada je, primećuje Radun, u igri „različita trgovina“, manje stranke ucenjuju DS, odnosno vladajuću koaliciju nekim trenutnim ustupcima, pozicijom pred izbore, ali i postizbornom koalicijom. „Mi vas nećemo podržavati, ako vi nama sada ne garantujete da ćemo i posle izbora biti s vama u koaliciji“, prenosi Radun tu logiku u kojoj „te manje stranke nastoje da se nekako zakače za voz vladajuće koalicije“.