Поскупљење грејања питање дана

Домаћинства прикључена на топлане за октобарски рачун за грејање неће морати да прикупе више новца јер, иако је одлуком владе гас поскупео, то се може одразити тек на новембарске рачуне. Да ли ће, међутим, и за колико грејање поскупети због нове цене гаса зависиће од топлане до топлане, односно од тога шта покаже њихова калкулације, потврдио је јуче Милован Лечић, председник Удружења топлана Србије.

Нова цена гаса важи од 1. новембра, међутим, не мора да значи да ће све топлане у Србији одмах с новембарским рачунима ићи на корекцију цена, категоричан је он.

Када је, међутим, реч о домаћинствима која се греју на гас код неког од 36 лиценцираних дистрибутера гаса, рачуни ће највероватније бити већи одмах од новембра јер ће „Србијагас”, од кога ови дистрибутери купују гас, од 1. новембра зарачунавати вишу набавну цену.

Рачуница показује да ће кубик гаса за домаћинства које греје „Србијагас”, после најновијег поскупљења, коштати око 40,82 динара, уместо досадашњих 36 динара. У „Србијагасу” истичу да ће и с новом ценом бити најјефтинији дистрибутер, те да ће због корекције цена рачуни за гас бити већи у просеку за око 2.000 динара.

У приватном предузећу „Интерклима”, које гасом снабдева домаћинства Врњачке Бање, кажу да ће набавна цена бити већа највероватније за 15 одсто, без обзира на то што је влада донела одлуку да гас за домаћинства поскупи за десет одсто, а за остале 15 одсто. Јер „Србијагас” испоручује гас свима једнако, а они накнадно праве калкулације, каже Оливера Башић из овог предузећа.

Садашња цена за домаћинства је 35,04, а за остале 32,81 динара, плус осам одсто ПДВ-а, истиче она и додаје да ће се тек видети колико ће домаћинстава због нових виших цена прећи на неко алтернативно гориво.

Она признаје да се грађани жале на високу цену гаса, али да настављају да се греју на гас.

У „Феромонту”, који гасом снабдева око 17.000 домаћинства Старе Пазове, кажу да тарифни систем јасно дефинише формирање цена, те да ће се тек пошто „Србијагас” одреди инпут, односно цену по којој ће се гас од њега преузимати, извести рачуница колико ће он коштати за домаћинства и друге потрошаче.

У овом предузећу кажу да до сада нису имали раскидање уговора с потрошачима прикљученим на њихову дистрибутивну мрежу, без обзира што већина домаћинства има могућност да се греје и на дрва, угаљ или струју, али да ће се тек видети хоће ли се потрошња гаса редуковати и за колико.

Упитан колико ће с новим поскупљењем гаса од 10 односно 15 одсто „Србијагас” успети да наплати своја потраживања од топлана уколико оне повећају цену грејања, ако ни са старом ценом нису успели да наплате осам милијарди динара дуга, Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије каже да сумња да је то могуће, али не зато што је гас поскупео, него због платежне моћи становништва.

То практично значи да се могу очекивати још већа дуговања према „Србијагасу” јер ко није имао да плаћа рачуне до сада тешко да ће имати убудуће. Како год било, „Србијагас” мора да плати гас „Гаспрому” на време. Остаје да се види, каже Вулетић, да ли ће топлане повећавати своје цене и за колико.

На питање зашто би неко домаћинство која се греје на дрва или угаљ требало да враћа дуг од 190 милиона динара колико је ребалансом буџета влада одобрила „Србијагасу” како би покрио разлике између набавне и продајне цене гаса, Вулетић каже, да је то „социјала” која се дели на све јер је држава, као власник јавног предузећа „Србијагас”, гарант да ће новац бити враћен. Управо зато сви порески обвезници морају да учествују у отплати тог дуга и они који се греју на гас и они који немају у својим кућама чак ни уграђене радијаторе.

Ј. Петровић