Општина изиграла закон

Чачак – Управни суд Србије оценио је, пресудом у спору браће Вучићевић из Чикага против Министарства финансија РС, да је мајчевина тужилаца незаконито одузета. Реч је о најлепшој грађевини у центру Чачка, у којој је Трговинско предузеће „Просвета“ држало књижару „Раде Азањац“.

Лекари из Илиноиса а Чачани пореклом Душан (65) и Слободан (64) Вучићевић две деценије узалуд покушавају да у посед врате зграду која је 15. марта 1978. године одузета њиховој мајци Милици за потребе тадашњег СИЗ-а културе. Нови власник био је дужан да у року од три године обнови ово здање, изузетне вредности за локалне оквире, али је СИЗ (општина Чачак) 9. септембра 1981. године необновљену зграду пренео на трајно коришћење „Просвети“.

Управни суд је у пресуди, ових дана достављеној Вучићевићима, навео да је сврха експропријације (заштита, рестаурација и одржавање зграде као културног добра) могла да буде постигнута искључиво од стране корисника експропријације (СИЗ културе) а не отуђењем зграде трећем лицу. Све оно што је „Просвета“ урадила на грађевини, по оцени Управног суда, не може да се сматра привођењем намени.

Милица Вучићевић за живота се жалила на решење о одузимању зграде али је била одбијена (1982). Затим су њени синови, који су медицину завршили у Београду, затражили (1991) поништај решења о експропријацији, а Одељење за финансије општине Чачак тек 2004. године одлучило је по том захтеву и усвојило га. На то се „Просвета“ жалила Врховном суду Србије који је 2006. године одлучио да здање ипак остане у поседу предузећа. Лекари из Чикага реванширали су се новом жалбом па им је Градска управа за урбанизам у Чачку, августа 2009. године, још једном вратила кућу нашавши, на основу докумената и сведочења вештака, да су радови на обнови почели тек новембра 1981. године. Дакле, након протека три године од правоснажности експропријације.

На то су се жалили опет „Просвета“ али и Градско правобранилаштво Чачка, и Министарство финансија је фебруара 2010. године прихватило наводе жалилаца и вратило предмет ГУ за урбанизам Чачка, на поновно одлучивање. Разлог за поништај нађен је и у неусаглашености двоје вештака грађевинске струке, који су раније дали налазе у овом случају. Први је сматрао да се трогодишњи рок за обнову куће рачуна од правоснажности решења о експропријацији (5. 10. 1978), други да то тече од ступања на снагу решења о исплати накнаде (6. 1. 1981). Два мишљења не могу да се усагласе јер је један од вештака у међувремену умро. Министарство је предложило увођење и трећег вештака у предмет, али је Управни суд сада утврдио да то „није нужно“.

Поред тога, Управни суд сматра да је Министарство правилно поништило решење ГУ за урбанизам из августа 2009. године, јер та Управа нема овлашћење да поништава уговоре, па ни онај између СИЗ-а културе и „Просвете“ закључен пре тачно 30 година. Урбанистима у Чачку наложено је да, доносећи ново решење уместо овога које је Министарство финансија поништило, уваже примедбе из најновије пресуде Управног суда Србије.

Иначе, амбасада Сједињених Америчких Држава у Београду упутила је децембра прошле године ноту Министарству иностраних послова Републике Србије, затраживши помоћ у решавању спора јер су се Вучићевићи, као амерички држављани, суочили са „недостатком исправне примене закона“.