Штимац нада Жалгириса

У прошлом колу кошаркашке Евролиге за литвански Жалгирис је 30 минута одиграо Владимир Штимац, 208 сантиметара високи 19-годишњи српски центар којем је то практично био први излазак пред шири аудиторијум од Европског јуниорског шампионата у Београду прошле године, када је са "плавима" учествовао у освајању златне медаље дајући допринос од по четири поена и скока за просечних десетак минута игре. Почињући у петорци окршај са италијанским Бенетоном, имао је трећи учинак у својој екипи: осам кошева уз шут за два поена 3-3 и седам скокова, од тога три у нападу.

Младог Београђанина, који је пре две ипо године у дресу Беовука био најбољи играч, први стрелац и скакач финалног турнира кадетског првенства Србије, у Каунасу гледају као велику перспективу. Шанса у тиму некадашњег шампиона Европе, на највећој сцени европске клупске игре под обручима, указана му је већ у првој утакмици по одласку летонског тренера Багацкиса, против француског Ортеза пре две недеље.

– Кажу да сам искористио шансу. Играо сам на мојој позицији класичног центра, али у неким ситуацијама сам као крилни центар водио дуеле са најбољим играчем Бенетона Маркусом Горијем. Од почетка сезоне сам у првом тиму, а Багацкис ме није уводио у игру. Добар је стручњак, али је због резултата био у води до гуше. До доласка новог тренера води нас ранији помоћник Григас, рекао је у телефонском разговору Владимир Штимац, који носи дрес са бројем 31.

– У осам кола имате само једну победу. Да ли се у клубу још надају пласману у други круг Евролиге?

– Нико не говори да немамо шансе, оптимизам и даље постоји. Имали смо великих проблема са повредама финског центра Мотоле, крила Јанкунаса и Пенија, као и "плејмејкера" Поповића. Требало би да ситуација буде боља за сутрашњу утакмицу против Наполија у Италији.  

– Председник Жалгириса је легендарни центар клуба, литванске и светске кошарке Арвидас Сабонис. Да ли сте имали прилику да добијете неки савет од њега?

– Сабонис је толико заузет да сам само једном причао са њим за годину ипо у Жалгирису. Он је изузетно занимљив човек. Имамо овде доста тренера који о свему воде рачуна.

– Како је дошло до тога да одете у Жалгирис?

– Уочи финалне утакмице на јуниорском Првенству Европе добио сам понуду од овог клуба. Било је и других, али сам одлучио да дођем у Жалгирис и годину дана сам играо за његов "Б" тим у Другој литванској лиги, која служи за развој младих играча. Тај тим се зове Жалгирис 2 Сабонисова школа, и имао сам 25 поена и десетак скокова по утакмици. Уговор сам потписао до краја ове сезоне, а договор је био да сарадња зависи од мог напретка. Заинтересовани су да продужимо уговор и мој менаџер Капикјони долази за Нову годину, иако има понуда и других клубова.

– Нисте били позвани за Европско првенство кошаркаша до 20 година у Турској ове године, а следеће на коме има право да игра Ваша генерација 1987. годишта, идућег је лета?

– Од прошле године ме нико није контактирао, али не замерам.  И овде у Жалгирису знају колико је моје поштовање према грбу и репрезентацији. Сигурно је, ако ме позову, долазим и гинем...

– Како Вам је у Каунасу?

– Породица ми је била, иначе живим сам у старом делу града, близу главне улице која је налик београдској Кнез Михаиловој. Од уличних свирача једва спавам... Стално сам у друштву са саиграчима који ми много помажу, Американцем Таноком Бердом и Марком Поповићем из Хрватске. Идемо на куглање, у биоскоп... Задовољан сам како ми је, људи воле што сам из Србије. Иако је наша репрезентација дуго побеђивала њихову... Имам подршку навијача који скандирају моје име и када улазим у игру и када излазим са терена, као и медија који траже да играм... Иде ми на руку што поред енглеског говорим и литвански језик. Тежак је, али сам га научио због неких саиграча који нису знали енглески. Берд каже да не може да запамти ни реч.

– Шта значи Жалгирис?