Кандидатура може да значи и паре

Ако корист од евентуалног добијања статуса кандидата посматрамо само кроз паре, онда додатних средства из Европе до 2013. године неће бити. То значи да ће Србија и даље моћи да рачуна на 200 милиона евра помоћи из претприступних фондова. Оно што ће се променити, објашњавају у Бироу за сарадњу са Европском унијом Привредне коморе Србије, јесте то што ће наша земља тај новац, уместо само за јачање институција и прекограничну сарадњу, моћи да искористи и за економски, рурални и развој људских ресурса.

– До новог буџетског циклуса ЕУ који почиње 1. јануара 2014. године, нећемо имати на располагању нова додатна средстава, само ћемо имати приступ свим компонентама ИПА фондова, односно инструмента за претприступну помоћ – кажу у Привредној комори.

Без обзира на то што и званичници Европске комисији истичу да кандидатура сама по себи не значи више средстава, Горан Николић, сарадник Института за европске студије, убеђен је да статус значи више новца. Као пример наводи суседну Хрватску чији су се фондови повећали за трећину са добијањем кандидатуре.

– У новом буџетском циклусу ЕУ, који почиње у јануару 2014. године, Србија би годишње могла да повлачи између 300 и 400 милиона евра – показује оптимистична Николићева рачуница.

Средства ће припадати само под једним условом. Ако се усвоје предлози да се укупна сума за западни Балкан и Турску не дели аутоматски по земљама, већ у складу са капацитетима сваке државе.

– То значи да би државе које могу да понуде више добрих пројеката могле да добију и више пара, а Србија је до сада била доста успешна у томе. Индиректна корист је и то што кандидатура шаље најјачу могућу препоруку за отварање радних места у нашој земљи – објашњава наш саговорник.

Када Хрватска уђе у ЕУ, у ИПА фондовима ће остати 136 милиона евра, и тај новац би нека од земаља западног Балкана могла да добије, додаје Николић.

Да би се то догодило, према оцени Михајла Црнобрње, професора Факултета за финансије, економију и администрацију, Србија треба прво да убеди Европски савет да има пројекте на који ће новац да потроши.

– Једном речју, морамо да докажемо да смо заслужни и добри момци. Али, морам да напоменем да се не треба надати никаквом удвостручавању средстава. Средства могу, по мојој процени бити 30 до 40 одсто већа – каже Црнобрња.

Он подсећа да се сви пропусти кажњавају што илуструје искуство Бугарске, којој је пре неколико година обустављена исплата помоћи, а након тога и трајно одузето више од 800 милиона евра.

Професор Црнобрња је, иначе, пре неколико година са колегиницом Аном Трбовић направио анализу о користима од придруживања Европској унији. За Србију би се у прве три године приступања засигурно могао очекивати позитиван ефекат на укупну нето позицију привреде, један је од најважнијих закључака њиховог истраживања.

Према оцени нашег саговорника, постоји и позитивна веза између степена приближавања и страних инвестиција. Обично се страна улагања повећају са добијањем статуса кандидата.

Према оцени Николе Јовановића, уредника часописа „Изазови европских интеграција”, Србија ће до краја 2013. године из ИПА фонда примити око 1,3 милијарду евра.

– Европски фондови, иако представљају бесповратну помоћ, не подразумевају се сами по себи. Држава корисник мора да покаже да је у стању да помоћ (коју обезбеђују страни порески обавезници) користи на ефикасан и оптималан начин. Будући да политичка воља за бржим напретком ипак постоји и да се административни капацитети полако изграђују, кључно питање остаје визија развоја земље. Овде је реч о развојној помоћи, односно корисник мора прво да дефинише циљеве, а тек онда да предвиди активности и кандидује пројекте. Укратко, европска интеграција и европски фондови су само подршка развоју земље, а не мантра сама по себи – закључује Јовановић.

А. Телесковић