Слабо сам чула Ћирилка

Како живот иде, тако се наш „пртљаг” повећава или смањује. Носимо своја искуства и успомене, које се временом кристализују, па онда понесемо само оно што је најважније... записала је глумица Марија Црнобори (рођена у Бањолама 1918. године) у својој књизи „Животић” која је представљена јуче на сцени „Студио” у Југословенском драмском позоришту.

Дело је објавило Истарско народно казалиште. Реч је о збирци есеја Марије Црнобори, које је одабрала и осмислила проф. др Јелена Лужина и дирљиво, са много емоција, говорила о свом деликатном раду и дружењу са Маријом Црнобори, као и њене колеге и обожаваоци Бранко Цвејић и Јован Ћирилов. Ипак, све присутне освојила је својом непосредношћу и љупкошћу управо Марија Црнобори речима:

„И тако, ето, добили смо ту књигу. Још је нисам прелистала, али ваљда ћете ми је дати, Истрани моји. И онда ћу разговарати са Јеленом Лужином и још једном јој рећи хвала, јер је грозан труд тако дебелу књигу саставити. Ето, тако, драги посетиоци, хвала вам што сте ту, мало смо се чули, а ја сам слабо чула тебе Ћирилко...”