Сензација – мамац за све

Јавност једва да би и сазнала да се у селу Раброву одржавају „Дани Жанке Стокић” да се током протеклог викенда није подигла медијска прашина због наводног вређања глумице Мирјане Карановић.

У новинама, колоквијално препознатљивим као „жута штампа”, освануо је у суботу текст са насловом: Министар културе извређао Мирјану Карановић: „Марш, Миро, лезбијко!”

У тексту се даље детаљно описује „дијалог” између глумице и министра у коме Мирјана Карановић, наводно, узвраћа Марковићу „ђубре једно”. Овај дневни лист преноси и изјаву глумице да јој је веома жао и „да је као човек потресена”.

Истог дана у редакције стижу протестна саопштења невладиних организација која појачавају позорност.

Квирија центар оцењује реакцију министра као „сексистичку и хомофобичну”, наглашавајући да је оваква „категоризација настала и због непрестане спремности Мирјане Карановић да подржава права ЛГБТ особа”.

Грађанске иницијативе и Центар за практичну политику оглашавају се у суботу позивом министру „да одмах поднесе оставку због вређања глумице Карановић” као и Влади Србије да га хитно разреши функције. Грађанске иницијативе и Центар за практичну политику позивају и „сва позоришта, музеје, библиотеке и друге установе културе да обуставе свој рад све до смене министра Марковића”.

На већини сајтова и електронских медија, у суботу увече појављују се само ове реакције и препричавање случаја из Раброва.

Исте вечери, у намери да проверимо шта се заиста дешавало, позвали смо Мирјану Карановић која нам је рекла да није чула оно што су медији приписали министру. Такође су јој биле непознате реакције невладиних организација.

У изјави за наш лист она је казала да је на отварању ове манифестације рекла да би Министарство културе требало да подржава и овако мале фестивале. Све остало, каже глумица, није се догодило. Зачуђена је што јој се „подмеће” на овакав начин, напомињући да није особа која би заташкавала случај.

Након демантија Мирјане Карановић уследила су и брза извињења невладиних организација због грешке и „изазивања забуне у јавности”, са образложењем да је „улога цивилног друштва да реагује одмах на сваки вид дискриминације....”

И Министарство културе Србије реагује на новинске наводе напомињући да случај препушта тужилаштву.

Зашто је већина српских медија заборавила да позове Мирјану Карановић пре него што су објавили само апеле невладиних организација? Зашто невладине организације нису чуле глумицу него су засновале свој став на писању медија?

Улога цивилног друштва јесте да одмах реагује али на проверену информацију, а улога цивилизованог друштва је да води рачуна о новинарској етици.

Али, сензација је изгледа фитиљ који се најлакше пали и мамац који се најлакше прогута. И у култури је постала пожељна. Оно друго је ваљда досадна и лоша „роба” на киоску.