Незаобилазна Србија

ТЕМА ДАНА
Меморандумом о разумевању, који су јуче у Москви потписали представници Владе Србије, Јавног предузећа "Србијагас" и руског гиганта "Гаспром", наша земља је на корак од почетка градње паралелног правца гасовода којим ће се обезбедити алтернативно снабдевања овим еколошким енергентом будућности. Још је, међутим, важније што ће на овај начин Србија из статуса земље крајњег корисника, какав има сада, јер је "на крају цеви", постати важан регионални фактор у транспорту гаса.

Потписивање меморандума подразумева изградњу гасовода од бугарске до хрватске границе, преко територије Србије у дужини од око 400 километара.

Годишње би се градњом паралелног правца гасовода обезбедио проток око 20 милијарди кубних метара гаса, дакле десетак пута више него што Србија утроши за годину дана. Капацитет гасовода, маршрута, дужина и износ неопходних улагања биће дефинисани после детаљног проучавања свих аспеката тог пројекта – финансијског, законског, регулаторног, маркетиншког и других, потврђује Милутин Продановић, помоћник министра енергетике за гас.

Енергетска сигурност

Како у ресорном министарству кажу, најкасније до 1. јула 2007. године требало би да буду разрађени детаљи меморандума што ће учинити радна група састављена од српских и руских експерата. Потом је реално очекивати и почетак остваривања пројекта на који се дуго чека.

Градњом овог алтернативног правца, Србија постаје стратешки енергетски центар и незаменљиво транзитно чвориште гаса које ће олакшати не само снабдевање земаља југоисточне Европе већ и Европске уније. Реч је о гасоводу који би као ослонац користио постојећи међународни гасовод "Блу стрим", који повезује Русију и Турску преко Црног мора, а где би траса гасовода ишла од Турске, преко Бугарске, Србије и Хрватске до севера Италије.

Министарство рударства и енергетике, како истичу, подржава све пројекте у области енергетике који препознају Србију као транзитну земљу и незаобилазан правац обезбеђивања енергетске сигурности Европске уније и југоисточне Европе.

Меморандум о разумевању са руским "Гаспромом", који је потписан, у  складу је са Стратегијом развоја енергетике Србије до 2015. године, чиме Србија добија шансу да од великог увозника гаса постане транзитна земља и оствари знатне приходе. Само од транзитних такса код нас би требало да се слива око 200 милиона долара годишње, што ће, разуме се, потпомоћи и њеном привредном развоју.

Градња овог гасовода убрзала би у великој мери и локални развој гасне мреже Србије. Сада се, рецимо, стичу и услови за гасификацију југа Србије, Косова и Метохије, источне Србије, али и за везе према Црној Гори и БиХ.

Изградњу гасовода финансирао би руски "Гаспром" чији би партнер у Србији био "Србијагас", а у Бугарској – "Бургас". "Гаспром" заправо тражи регионалне партнере за завршетак овог великог пројекта чиме ће обезбедити сигуран транспорт свог гаса кроз овај део Европе.

Основ за градњу гасовода кроз Србију је међудржавни споразум Владе Савезне Републике Југославије и Руске Федерације потписан још 12. децембра 1996. године где су се две стране сагласиле да је градња гасовода приоритет.

Регионални лидер

Србија је оберучке прихватила овај пројекат, јер тиме на енергетској карти Европе постаје лидер у региону и најважнији транзитни центар природног гаса за југоисточну Европу. Србија сада добија гас само из једног правца – из Русије преко Украјине и Мађарске. Како се не би поновила прошлогодишња ситуација када је због проблема на релацији Русија – Украјина у Србију стизало знатно мање гаса од потребног, алтернативни правац решиће дугорочно овај проблем. Србија тако више неће зависити од техничких (не)могућности мађарског МОЛ-а да пропусти све потребне количине гаса Србији које шаље руски "Гаспром".

Наиме, како ствари стоје, МОЛ је у могућности да транспортује Србији дневно око 10 милиона кубика гаса, а потребе наше земље су у данима најјаче зиме и велике потрошње око 13 милиона кубика, због чега се мора у ходу прелазити на потрошњу мазута, а досад се прибегавало и искључивању највећих привредних потрошача гаса.

С обзиром на то да је "Гаспром" највећи светски снабдевач гасом, Србија, дакле, ни у једном часу више не би требало да размишља да ли ће убудуће имати довољно овог енергента.

Кроз програм гасификације Србије потребно је, међутим, уложити око 370 милиона долара. Реч је о ревитализацији садашњих дистрибутивних мрежа, повезивању свих већих градова и насељених места на регионалне гасоводе и изградњи великог броја нових дистрибутивних мрежа. У сектор природног гаса до 2015. године требало би укупно да буде инвестирано око 680 милиона долара.

У Министарству енергетике подсећају да су из Националног инвестиционог плана добили око 64 милиона евра за реализацију пројеката у области енергетике. Од тога ће највећи део, односно око 50 милиона евра, бити искоришћен управо за даљу изградњу гасне инфраструктуре.

Цео пројекат требало би да буде завршен до 2010. године, а додатни аргумент за његово свесрдно прихватање може се наћи и у томе што наша земља, ни после више од две и по деценије планирања, није успела да сагради сопствено складиште гаса Банатски Двор. Због тога ни ове грејне сезоне не може да рачуна на домаће резерве.

-----------------------------------------------------------

"Скромна" потрошња гаса

Вредност инвестиције гасовода који би у дужини од око 400 километара пролазио кроз Србију, тачније од Димитровграда до границе са Хрватском, процењује се на на око милијарду долара. Употреба гаса као енергента у укупној структури потрошње горива требало би да се повећа, како је потврдио и Радомир Наумов, министар енергетике, са 20 на 24 одсто. Приоритет је дефинисан у оквиру програма гасификације која предвиђа прикључење још око 400.000 нових корисника, пре свега у сектору широке потрошње, чиме би се утрошак струје смањио за око 2.300 гигават-сати. 

Да је могућност замене струје за гас врло велика потврђују и бројни примери из околних земаља. Тако у овом тренутку српска домаћинства чак четири пута мање користе гас него домаћинства у Румунији или Чешкој.

Ј.  Петровић

-----------------------------------------------------------

"Гаспром" светски лидер

Руска компанија "Гаспром" највећи је светски произвођач гаса који задовољава приближно трећину потреба западне Европе. "Гаспром" је 2005. извезао 156,1

милијарду кубних метара гаса у Европу, при чему су најзначајније тржиште Немачка са 23 одсто и Италија са 14 одсто.

Према ранијим најавама функционера руског гасног гиганта, "Гаспром" ове године очекује приход од извоза гаса од најмање 33 милијарде долара, док је лане остварио 26,1 милијарду долара, 42 одсто више него 2004.

Планирано је да производња ове године достигне 548 милијарди кубних метара гаса, а да се до 2020. године повећа на 580 до 590 милијарди кубних метара.

"Гаспром" је крајем 2005. године располагао са 61 одсто руских резерви гаса.

"Гаспром" је основан 1989. године као државни гасни концерн, а 1993. је реорганизован у један тип акционарске компаније.

Деоницама "Гаспрома" се од 1996. године тргује на Руској и Лондонској берзи. (Танјуг)