Криза и њена реприза

Привредника Николу Павичића, почасног председника „Таркета” у Бачкој Паланци, крај ове 2011. године умногоме подсећа на другу половину 2008. године. Једна за другом објава званичне статистике као да је реприза саопштења од пре неколико година. Индустријска производња је на силазној путањи, а прерађивачки сектор поново бележи лоше резултате. Промет у трговинама пада, баш као и пре три године у ово време, док цене, после бурне прве половине године стагнирају. Међутим, расте дуг привреде, становништва и државе.

– И тада, 2008, Србија је имала гомилу унутрашњих проблема на које се надовезала светска рецесија – приметио је Павичић.

Једино што нам сад више нико не говори како ће криза бити наша шанса, нашалио се Павичић.

Исто је приметио и Михајло Црнобрња, професор на Факултету за финансије економију и администрацију. Ипак, причу о репризи рецесије, наш саговорник започиње разликама:

– Прва и највећа разлика је то што нам нико не говори да ће нас криза заобићи, али је и простор за антикризне мере сада ограничен. Уочи првог таласа рецесије креатори економске политике имали су више маневарског простора него сада – сматра Црнобрња, мислећи на врло тесне буџетске бројке.

И тада и сада догодило се да је релативно мала политичка опција прогурала предлог који је направио велики јаз између прихода и расхода у државној каси. Тако је уочи првог доласка светске кризе, Партија уједињених пензионера издејствовала повећање пензија за 10 одсто, док су сада Уједињени региони Србије пакетом децентрализације знатно повећали минус у републичкој каси.

– Сада ће и велике партије, због потребе за куповином гласова, имати пуно захтева за повећање потрошње и тако правити велике трошкове – сматра Црнобрња.

И то је, по њему, још једна разлика, јер 2008. није била предизборна, ова година то јесте.

На спољашњем плану по нас је лошије то што је ова криза настала у Европи, а претходна у Америци.

– То значи да су нам сада проблеми ближи, јер се Италија, која је уједно наш највећи трговински партнер, љуља. Грчка још више. При томе не треба заборавити да овде послују и грчке и италијанске банке – подсећа Црнобрња.

Без обзира на то што смо сада сведоци кризе јавног дуга у еврозони, док је претходна рецесија првенствено захватила јавни сектор, Црнобрња упозорава да постоји опасност од преливања.

– Ако Грчка банкротира ова криза ће прерасти у финансијску јер ће банке које су куповале грчке државне обвезнице бити у проблему – упозорава наш саговорник.

Он не спори да је по нас добро то што је јаз између увоза и извоза смањен, али је за њега много већи проблем то што је незапосленост знатно порасла током кризе.

– И то је наш највећи економски проблем. На другом месту је неликвидност привреде, док је на трећем неконкурентност наше привреде. Али, хватање у коштац са тим проблемима је Сизифов посао – оцењује Црнобрња и додаје да су пред нама, сасвим је извесно, године спорог раста.

Иван Николић, сарадник Економског института, не мисли да има разлога за панику. Према његовој оцени, готово драматична ситуација са Грчком од пре неколико месеци је сад мало ублаженија. Међутим, оно што га и даље брине јесте то што индустријска производња пада, а јаз између прихода и расхода у буџету је сада много већи него крајем 2008. године.

Милан Кнежевић из Асоцијације малих и средњих предузећа, каже да га свака година у Србији подсећа на претходну, јер смо стално у некој врсти унутрашње кризе. Проблеми у нашем дворишту много су већи од од оних који нам долазе споља. Са друге стране, Александар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште, сматра да је пред нама пузајућа криза, односно да ће економски опоравак дуго да траје.