Kriza i njena repriza

Privrednika Nikolu Pavičića, počasnog predsednika „Tarketa” u Bačkoj Palanci, kraj ove 2011. godine umnogome podseća na drugu polovinu 2008. godine. Jedna za drugom objava zvanične statistike kao da je repriza saopštenja od pre nekoliko godina. Industrijska proizvodnja je na silaznoj putanji, a prerađivački sektor ponovo beleži loše rezultate. Promet u trgovinama pada, baš kao i pre tri godine u ovo vreme, dok cene, posle burne prve polovine godine stagniraju. Međutim, raste dug privrede, stanovništva i države.

– I tada, 2008, Srbija je imala gomilu unutrašnjih problema na koje se nadovezala svetska recesija – primetio je Pavičić.

Jedino što nam sad više niko ne govori kako će kriza biti naša šansa, našalio se Pavičić.

Isto je primetio i Mihajlo Crnobrnja, profesor na Fakultetu za finansije ekonomiju i administraciju. Ipak, priču o reprizi recesije, naš sagovornik započinje razlikama:

– Prva i najveća razlika je to što nam niko ne govori da će nas kriza zaobići, ali je i prostor za antikrizne mere sada ograničen. Uoči prvog talasa recesije kreatori ekonomske politike imali su više manevarskog prostora nego sada – smatra Crnobrnja, misleći na vrlo tesne budžetske brojke.

I tada i sada dogodilo se da je relativno mala politička opcija progurala predlog koji je napravio veliki jaz između prihoda i rashoda u državnoj kasi. Tako je uoči prvog dolaska svetske krize, Partija ujedinjenih penzionera izdejstvovala povećanje penzija za 10 odsto, dok su sada Ujedinjeni regioni Srbije paketom decentralizacije znatno povećali minus u republičkoj kasi.

– Sada će i velike partije, zbog potrebe za kupovinom glasova, imati puno zahteva za povećanje potrošnje i tako praviti velike troškove – smatra Crnobrnja.

I to je, po njemu, još jedna razlika, jer 2008. nije bila predizborna, ova godina to jeste.

Na spoljašnjem planu po nas je lošije to što je ova kriza nastala u Evropi, a prethodna u Americi.

– To znači da su nam sada problemi bliži, jer se Italija, koja je ujedno naš najveći trgovinski partner, ljulja. Grčka još više. Pri tome ne treba zaboraviti da ovde posluju i grčke i italijanske banke – podseća Crnobrnja.

Bez obzira na to što smo sada svedoci krize javnog duga u evrozoni, dok je prethodna recesija prvenstveno zahvatila javni sektor, Crnobrnja upozorava da postoji opasnost od prelivanja.

– Ako Grčka bankrotira ova kriza će prerasti u finansijsku jer će banke koje su kupovale grčke državne obveznice biti u problemu – upozorava naš sagovornik.

On ne spori da je po nas dobro to što je jaz između uvoza i izvoza smanjen, ali je za njega mnogo veći problem to što je nezaposlenost znatno porasla tokom krize.

– I to je naš najveći ekonomski problem. Na drugom mestu je nelikvidnost privrede, dok je na trećem nekonkurentnost naše privrede. Ali, hvatanje u koštac sa tim problemima je Sizifov posao – ocenjuje Crnobrnja i dodaje da su pred nama, sasvim je izvesno, godine sporog rasta.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, ne misli da ima razloga za paniku. Prema njegovoj oceni, gotovo dramatična situacija sa Grčkom od pre nekoliko meseci je sad malo ublaženija. Međutim, ono što ga i dalje brine jeste to što industrijska proizvodnja pada, a jaz između prihoda i rashoda u budžetu je sada mnogo veći nego krajem 2008. godine.

Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća, kaže da ga svaka godina u Srbiji podseća na prethodnu, jer smo stalno u nekoj vrsti unutrašnje krize. Problemi u našem dvorištu mnogo su veći od od onih koji nam dolaze spolja. Sa druge strane, Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, smatra da je pred nama puzajuća kriza, odnosno da će ekonomski oporavak dugo da traje.