Кина спасава еврозону

Договор лидера Европске уније на самиту у Бриселу са нестрпљењем је ишчекиван на Далеком истоку, пре свега у престоници азијског помаљајућег економског џина – Кине. Пекинг је протеклих дана дао назнаке Бриселу да је спреман да инвестира у Европски фонд за финансијску стабилност (ЕФСФ), будући да Кина не жели да дозволи да се Европа, као њено главно извозно тржиште, економски уруши.

У овом тренутку из Пекинга није стигао ниједан конкретан предлог, али из незваничних извора се сазнаје да су кинеске дипломате европским колегама већ назначиле да постоје два начина на које је Кина заинтересована да учествује. Први је да директно учествује у Европском фонду за финансијску стабилност кроз такозвани улагачки фонд за специјалне намене (СПИВ, који представља својеврсни пакет еврообвезница), а други је да повећа свој допринос у Међународном монетарном фонду, у делу у којем ММФ трансферише новац Европи.

Међутим, бројне су дилеме као што су ко ће све сипати новац у тај европски „улагачки фонд за специјалне намене”, да ли ће ту допринети и друге земље као што је Бразил, какав ће бити процес доношења одлука у оквиру овог фонда, какав је план инвестирања…

„Кина подржава напоре ЕУ да се бори са кризом и ми смо већ преузели одређене мере, као што је куповина грчких обвезница. Наставићемо да помажемо, а што се тиче ’улагачког фонда за специјалне намене’, засад ништа нам конкретно није предочено да бисмо могли да реагујемо”, рекао је неименовани кинески дипломата за интернет портал „ЕУ обзервер”.

Кинеска државна новинска агенција Синхуа је у јучерашњем коментару истакла да је исход самита ЕУ „позитиван, али пун потешкоћа”, али да је договор показао да Европа може да преброди своје економске проблеме.

Иако коментар Синхуе не представља и реакцију званичног Пекинга, аналитичари сматрају да овај коментар указује да би кинеске власти могле да дају позитивну оцену резултата самита.

„Самит показује да су чланице ЕУ, а посебно њене највеће привреде, одлучне да преброде потешкоће и створе ефикасан ’заштитни кишобран’ за евро”, навела је Синхуа, додавши да је састанак такође показао неке системске и структурне проблеме које ЕУ има кад је реч о обуздавању кризе, а који захтевају решавање.

„Чајна дејли” у прекјучерашњем извештају наводи да је Пекинг оквирно пристао да учествује у финансирању европског спасилачког фонда улагањем у СПИВ, односно „улагачки фонд за специјалне намене”. Данас у Пекинг стиже немачки економиста Клаус Реглинг, шеф ЕФСФ-а, тако да се очекује да ће бити утврђени детаљи кинеске помоћу ЕУ.

Кина је у јануару ове године, према писању француског листа „Трибјун”, држала око 650 милијарди евра у обвезницама држава еврозоне, при чему се процењује да су Кинези између шест и осам милијарди евра уложили у грчке дужничке обвезнице.

Европљани, иначе, стрепе да ли ће приликом давања помоћи Кинези тражити нешто од њих заузврат. На пример, да ЕУ Кини да статус тржишне економије пре 2016. како је договорено или да јој укине ембарго на извоз оружја.

С друге стране, Бразил је јуче одбацио могућност куповине обвезница еврозоне ради помоћи у спасавању чланица тог монетарног блока, обећавши да ће само пружити помоћ посредством ММФ-а.

„Мислим да земљама у еврозони неће бити потребне бразилске финансије за куповину таквих обвезница”, рекао је бразилски министар финансија Гвидо Мантега.

Међутим, аналитичари указују да је петорка окупљена у БРИКС-у и те како заинтересована да спречи европски економски крах јер би то утицало директно на економско посртање целог света. Све то би се директно одразило на драстичан пад извоза Кине, Бразила и Индије, док би Русију и Јужноафричку Републику погодио пад цена енергената, што петорка не жели.

Н. Радичевић